окоТВоко: Друже Tито, ми те игноришемо   

Али свакако траг у времену остаје филм „Та тужна сплитска ноћ” која је ексклузивно емитована на Спорт клубу где су учесници чувене утакмице Хајдук–Црвена звезда причали шта се дешавало на Пољуду. То је био тренутак када смо сви плакали јер смо знали шта ће нам се дешавати.

Велики је пропуст свих јавних телевизија у региону што тај догађај није обележен јер је друг Тито највећа историјска личност која је обележила једно време. Као што је био највећа ТВ и филмска звезда неко ко се дружио са Софијом Лорен, Лиз Тејлор, Ричард Бартоном... Колико се сећам њему се певали и Неда, Чола, Бијело дугме а и Ђоле Балашевић, а Лепа Брена целу каријеру држи, не на дугим ногама, него на томе што је једини преостали симбол покојне државе –Југословенка. Лик и дело друга Тита нису омиљени у официјелним загребачким медијима иако је већина најбољих хотела на Јадрану направљена у његовој ери јер не почиње историја од хрватског пролећа. Али то је већ њихова (х)историјска мука. Какав је став у Србији, знамо.

Пропуштено је да се кућа цвећа и Музеј 25. мај третирају као објекти који могу да донесу значајан туристички профит. Сетимо се времена кад се тражило да се Броз исели у Кумровец и шикане коју је преживела другарица Јованка Броз. За Титом се осећа жал једино у Сарајеву и Мостару и ту можете да купите мајице и беџеве с његовим ликом јер је Босна баш највише награбусила одласком маршала. И сад у временима короне, телевизије су емитовале серије и филм „Мачак под шлемом” који је настао у времену социјалистичког самоуправног социјализма. У то време настали су најбољи филмови, темељи домаће шлагерске, поп и рок музике.

Али ако су медији заборавили, неке јавне личности нису. Лепо су то анализирали Јована Јанковић и историчар Предраг Марковић у увек сјајном и професионалном јутарњем програму Прве телевизије. Саша Ђорђевић је ставио на инстаграм своју слику где се као дечак сликао са другом Титом. Северина је опет ставила своју слику са другом Титом јер Севе одлично зна шта је маркетинг и не стиди се чињенице да је била пионирка, да је певала те песмице и да је обожавала стил облачање Јованке Јоке Броз. Северина је учинила за помирење  Срба и Хрвата више него било који политичар јер је била два пута удата за Србина и њена борба за старатељство над дететом никад није била гледана кроз политичку и националистичку призму... Да је корона утицала и да се коначно почињу померати неке историјске муке, доказао је председник Хрватске Зоран Милановић који је заједно са представницима српске заједнице присуствао комеморацији у Јасеновцу, те је демонстративно напустио скуп на коме је била мајица са натписом „За дом спремни”.

У интервју за РТЛ телвизију, отворено је говорио о томе да је тренутак да се законски забрани истицање усташких обележја. Велика ствар је баш то што се у доба короне у исто време емитовао „Дневник Диане Будисављевић” - на дан пробоја Јасеновца и сећања на све жртве, емитован је филм готово у исто време и на ХРТ-у и на РТС-у. То је прича о жени која је спасила 10.000 српске деце из усташких логора. Такође, не верујем да Хрватска љубоморно гледа на српске успехе око короне јер имају мањи број страдалих. Њима предстоји губитак у туристичкој сезони и пад националног дохотка, а на то не би требало ликовати јер привредно сарађујемо и имамо суфицит у трговини са њима... О српско хрватским односима изјаснио се у једној политичкој емисији и Аца Лукас који је моје годиште и врло добро зна како изгледа наша историја а и певао је често у Хрватској. Лукас је изјавио да он неће да живи у карантину и да жели да буде у добросуседским односима. Рече да свако треба да пева своје националне песме и обележава своје националне јубилеје.

То је став човека који је моје годиште и који се родио у Југославији, видео све гадости грађанског рата, а опет први запевао хрватским ногометашима и имао концерте у Загребу. Лукас је често нервозан у емисијама и покаткад нам треба преводилац да га разумемо, али овог пута је био више него јасан.

Победићемо корону успешно као што су то урадили све бивше социјалистчке земље али следи нам суживот са последицама ковида у којима неће бити лако зарадити ни динар, ни куну ни еврић.

Александар Филиповић