Криза ће проћи, привредници из ЕУ наставиће рад и инвестиције
БЕОГРАД/ПАНЧЕВО/ВРШАЦ: Европска уније далеко је највећи спољнотрговински партнер Србије а привредници из Немачке, Италије и Шпаније, иако је реч о економијама значајно погођеним последицама covid кризе, не одустају од даље производње у нашој земљи и развоја инвестиција у Србији.
Саговорници Танјуга, председник Немачко-српске привредне коморе (АХК) и генерални директор Хемофарма Роналд Зелингер, директорка Конфиндустрије-удружења италијанске привреде у Србији Ирена Брајовић и шеф економско-трговинског одељења амбасаде Шпаније Хавијер Алварес, кажу да су и током ковид кризе фирме у Србији, у којима је капитал из њихових земаља, у појединим секторима наставиле успешно да раде.
Наводе да се са укидањем ванредног стања и ублажавањем мера против пандемије послу враћају и они који су били принуђени да смање или обуставе производњу.
Немачке компаније наставиће да улажу и реализују своје инвестиције у Србији. Ми смо овде дошли на дуге стазе и тако ћемо и наставити, рекао је Зелигер у име компаније коју води и других немачких компанија.
Додао је и су немачке компаније у Србији током кризе задржале све своје раднике и оценио да ће даље инвестиције зависити од ситуације и потражње на глобалном тржишту.
Јасно је да немачке компаније у Србији нису посетиоци већ неко ко овде послује тачно 20 година, што јасно говори о томе да су дошли да остану, рекао је он.
Ирена Брајовић каже да ће се привредни локдаун у Италији због кога је у од 22. марта тамо било активно само 10-15 процената укупне индустрије, одразити и на пословање италијанских ћерки фирми у Србији.
Ово је ванредна ситуација која се никада није догодила у новијој историји, и сама статистика је драматична, не очекује се брз опоравак, јер је пад индустријске производње у Италији у два месеца 50 процената, па ће опоравак трајати, и нико поуздано не може да каже колико, али се очекује да ће се ако се позитиван здравствени тренд настави, опоравак појавити у званичним цифрама у последњем кварталу, рекла је она.
За италијанску привреду у Србији значајан проблем је сада обезбеђивање сигурних и јасних модела за кретање људи преко граница држава, јер је пуно кључних људи за те компаније радило по пет дана овде, а викендом би били у Италији.
Очекујемо да се да ли појединачним договорима са државама или ће то бити на нивоу ЕУ и земаља југоисточне европе направе процедуре које ће бити јасне које ће омогућити боравке ових људи, а то ће у великој мери одблокирати проблеме али и инвестиције које су компаније већ започеле у Србији и које су заустављене у ова два месеца, казала је Брајовић.
Алварез истиче да је реализација пословних планова шпанских компанија у Србији током ковид кризе зависила од тога у ком се сектору налазе, напомиње да неке у сектору агропрехрамбене индустрије, пољопривреде, ветерине и фармације нису имале проблема, а да су се текстилне проблеме превазилазиле активирајући онлајн продају.
Негативно, а неизбежно је што су планови неки шпанских компанија да посете Србију планиране за овај период одложени и померени, претпостављамо да је у овим месецима дошло до пада и у билатералној размени наше две земље али се надамо да ће се до краја године, будући да видимо да се пословне активности у Србији активирају, то на неки начин компензовати и да на годишњем нивоу опет дођемо до једног доброг резултата, каже он.
Немачка компанија у Панчеву ЗФ Србија која производи склопове за аутоиндистрију, од почетка ванредног стања није прекидала производњу, искоришћење капацитета у априлу било је 40 процената, а један од двојице генералних директора, Милан Грујић, рекао је да очекује да у мају искоришћење буде 70 процената.
Константно пратимо и преиспитујемо ситуацију и активно радимо на прилагођавању производних капацитета сталним захтевима наших купаца и припремамо се да испратимо њихове планове и поновна покретања производних погона након избијања вируса, навео је он.
ЗФ Србија која се развија од јуна 2018. године и до сада је са тимом од 600 људи активирала производњу у Панчеву, наставиће са реализацијом циља да има преко 1.000 запослених када прораде у пуном капацитету.
Грујић каже да је у новом, проширеном делу фабрике, производња већ започела, а да је у у току опремање простора за истраживање и развој.
Фабрика у Панчеву са преко 65.000 квадратних метара кључни је пројекат компаније ЗФ, добила је најбоље оцене и предмет је сталних похвала наших најзначајнијих купаца BMW, Фолксвагена и Волвоа, навео је он.
Истиче да планови ЗФ-а у Србији остају позитивни и фокусирани на успешан рад велике, нове, сјајне ЗФ фабрике у Панчеву, која има велику перспективу.
Директор вршачког Паладио Иста, италијанске компаније која већ 18 година производи амбалажу за лекове, Пера Тодоровић, за Танјуг каже да је су током кризе добро пословали, јер је камионски транспорт преко граница функционисао.
Додаје да Паладио увози 95 одсто сировина, а 60 процена производње реализује кроз извоз за Румунију, Мађарску, Швајцарску и Грчку.
Слободан камионски транспорт нам је омогућио континуитет рада с обзиром да су рокови испоруке веома кратки - свакодневно роба и одлази и долази. Мислим да смо остварили план који је био у овом периоду, и да се криза неће одразити на наше производне резултате у овом кварталу, рекао је он.
У обе компаније примењују се неопходне мере за заштиту здравља запослених, а позитивних на ковид није било.
Информације о здравственим ризицима добијали су из међународних централа својих привредних група благовремено, јер је здравствени аларм за ковид у тим земљама био упаљен нешто пре него у Србији.
