Крајем недеље почиње утврђивање колективног имунитета

Проф. др Татјана Пекмезовић, руководилац студије и продекан за наставу Медицинског факултета, рекла је Танјугу да се студија организује при крају епидемије и у раном постепидемијском периоду, а има циљеве да сагледа обим епидемије Ковид-19 болести у нашој популацији.

Како каже, студија би дала и допринос бољем познавању улоге асимптоматских инфекција у преношењу вируса САРС-КоВ-2 (Ковид-19) у хуманој популацији, имајући у виду чињеницу да ове карактеристике болести још нису сасвим познате.

"Наши примарни циљеви су да сазнамо колико је било асимптоматских и благих клиничких форми болести јер ће нам то касније помоћи у доношењу одлука о превенцији с једне стране, а с друге стране каква је била трансмисија болести међу члановима породице", казала је проф. др Пекмезовић, прецизирајући да су зато породице јединице посматрања.

Као трећи, али не мање важан циљ, проф. др Пекмезовић је навела молекуларно-генетичко испитивање, односно молекуларно-епидемиолошку карактеризацију вируса, где ће се сазнати које су секвенце вирусног генома и како су оне повезане са епидемиолошким, клиничким и серолошким карактеристикама у нашој популацији.

Истраживањем ће се одредити и фактори ризика од настанка инфекције поређењем изложености инфицираних и неинфицираних особа, али и проучити промене у понашању и проценити ниво перцепције ризика популације.

Проф. др Љиљана Марковић-Денић, шеф Катедре епидемиологије Медицинског факултета, објашњава да се истраживање ради на репрезентативном узорку становништва Србије који је добијен захваљујући Републичком заводу за статистику.

Како је појаснила, Србија је подељена на четири региона и свако домаћинство из тих региона има пођеднаку шансу да уђе у истраживање.

"То је тако јер радимо случајни узорак на основу којег ћемо резултате генерисати на читаву Србију, односно на основу тог случајног узорка који је репрезентативан, моћи ћемо да закључимо какво је стање колективног имунитета и још низ карактеристика наших домацинстава", испричала је проф. др Марковић - Денић.

Није предвиђено да се неко сам пријављује за учешће у истраживању јер то онда, како каже, не би био прави научни узорак, већ нека друга врста.

"Ово је случајни узорак. Свако домаћинство има пођеднаку шансу и случајним избором биће изабрано за учествовање у студији", рекла је проф. др Марковић - Денић и додала да грађани који буду случајно изабрани могу и да одбију учешће.

"Може да се одбије у било којој фази и испитаник прво даје усмену изјаву да жели да учествује, а затим писани пристанак, а може и да одустане у сваком тренутку истраживања", казала је проф. др Марковић - Денић и навела да је датум почетка студије 4. мај, а да ће трајати 60 дана.

У истраживање ће бити укључен репрезентативни узорак популације Србије узраста седам и више година, а домаћинства ће бити изабрана помоћу пропорционалног географски стратификованог узорка. 

Шеф Катедре за специјалистичку наставу из епидемиологије Медицинског факултета у Београду, проф. др Сандра Шипетић Грујичић, навела је да ће у истраживање бити укључено 7.000 домаћинстава, односно 17.000 испитаника.

"Оно што је кључно јесте да ће свако домаћинство бити позвано и уколико на основу информација о самом истраживању прихвати да буде укључено, онда ће у ствари да се дефинише термин када је потребно да дођу у институт или завод са циљем попуњавања анкета и тестирања. Резултати урађених тестирања очекују се седам до 10 дана од узетих узорака крви", казала је проф. др Шипетић Грујичић. 

Истиче да свако домаћинство, при позивању, има право да прихвати истраживање или у старту да одбије, а ако прихвате, у року од пет дана долазе у институт или завод, где прво морају да буду детаљно информисани о истраживању, па да попуне упитнике, након чега је и тестирање.

Крв ће се за потребе тестирања вадити из вене на унутрашњој страни лакта, и то 6 до 10 мЛ крви од испитаника, а на месту узорковања, издвојиће се серум из пуне крви, који се даље транспортује до Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП. 

Протокол студије одобрен је од стране Етичке комисије Медицинског факултета Универзитета у Београду и Етичког комитета Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић-Батут", а о истраживању је обавештен Етички одбор Србије. 

Организатор студије је Медицински факултет Универзитета у Београду, заједно са Институтом за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" са својом мрежом института и завода и Институтом за примену нуклеарне енергије ИНЕП.