До 2070. милијарде људи живеће у претоплим областима

Ово је показала најновија студија објављена у Зборнику радова Националне академије наука САД.



Студију је израдио међународни тим археолога, климатолога и еколога и у њој се наводи да ће, уколико се емисија гасова са ефектом стаклене баште настави тренутним темпом, до 2070. године милијарди људи живети у условима врелијим од оних који су омогућили да живот напредује током последњих 6.000 година, преноси CNN.



За сваки степен загревања, милијарда људи ће морати да мигрира у хладније регионе или да се адаптира на екстремно високе температуре.



Студија објашњава да ће се то догодити зато што су хиљадама година људи живели у уској "климатској ниши", у којој су просечне температуре идеалне да друштво цвета, а услови повољни за узгој хране и одржавање стоке.



Коаутор студије, археолог са Универзитета у Вашингтону Тим Колер, рекао је да би налази студије требало да се посматрају као најгори случај или сценарио који би могао да се догоди уколико не променимо начин живота.



Користећи податке о температури у свету кроз историју и дистрибуцији људске популације, истраживачи су открили да људи, као и друге врсте животиња најбоље успевају у уском климатском кругу, односно да већина светске популације живи у областима где су просечне годишње температуре између 11 и 15 степени.



Научници су установили да су људима ти услови највише одговарали у последњих 6.000 година, а да се та граница померила захваљујући напредној технологији попут климатизације.



"Као археолог увек говорим својим студентима да су нам наша технологија, кумулативна култура и размишљање омогућили да живимо било где. Међутим, испоставило се да постоји посебна климатска зона у којој је наш број највећи, а унутар које смо и економски најпродуктивнији", закључио је Колер.



Док се наша земља убрзано загрева због пораста емисија гасова предвиђа се да ће се просечна температура коју проживи просечан човек у наредним деценијама више мењати него у протеклих 6.000 година, што ће утицати на производњу хране, приступ извориштима воде, конфликтима и ометањима изазваним миграцијама.



Међу најтоплијим месзтима на Земљи је сахарски део Африке где је просечна темпетратура изнад 29 степени, а ти екстремни услови покривају 0,8 одсто области на земљи, међутим научници у студији напомињу да би те екстремне врућине могле да се прошире на 19 одсто земљине површине и погоде 3,5 милијарди људи.



Највише би могле да буду погођене области субсахарске Африке, Јужне Америке, Индије, Југоисточне Азије, Арапског полуострва и Аустралије.



Међутим, научници сматрају да има наде јер брзо и суштинско смањење глобалне емисије угљеника могао да преполови број људи изложених сурово топлим условима.



Аутори објашњавају да постоје бројне неизвесности како ће климатска криза подстаћи расељавање и у којој мери и рекли да се студија не може користити за предвиђање миграције.