Виртуелни самит ЕУ и ЗБ шесторке, сутра поподне

Уз званичнике 27 држава чланица ЕУ, учешће на састанку потврдили су председник Србије Александар Вучић, албански премијер Еди Рама, председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић, црногорски председник Мило Ђукановић, македонски премијер Оливер Спасовски и председник привремених приштинских институција Хашим Тачи, пренела је ХИНА.



Утврђена су правила према којима ће учесници видео конференције седети испред неутралне позадине, на екрану иза њих неће бити никаквих државних обележја, застава, грбова, чак ни имена држава, само име и презиме особе која говори.



Позивајући се на дипломатске изворе, Хина пише да је то правило уведено на захтев Шпаније која не жели да учествје на састанцима на којима се Косово* спомиње као држава.

Из истог разлога у тексту декларације нигде не се на наводе имена држава Западног Балкана нити се користи израз држава, већ се говори о "западнобалканским партнерима".



У видео конференцији ће учествовати и високи представник за спољну политику и безбедност Жозеп Борел, председник Европског парламента Давид Сашоли, представници Европске банке за обнову и развој, Светске банке, Европске инвестиционе банке и Савета за регионалну сарадњу.



Након састанка предвиђена је заједничка конференција за новинаре Мишела, председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен и хрватског премијера Андреја Пленковића, у име Хрватске, као предшедавајуће Савета ЕУ.



Учесници ће прихватити Загребачку декларацију, којом ће бити потврђена европска перспектива земаља Западног Балкана.



"Европска унија још једном потврђује недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана. Западнобалкански партнери су поновили своју приврженост европској перспективи, као свом чврстом стратешком одабиру", каже се у нацрту Загребачке декларације, у коју је хрватска агенција имала увид.



Конкретније, о проширењу нема ништа у тексту, а више званичника ЕУ је у сусрет конференцији рекло да проширење није тема, већ пакет помоћи ЕУ.



Неколико земаља, иначе, прилично је скептично према даљем проширењу, попут Данске, Холандије, Шведске, Француске и донекле Немачке, наводи ХИНА.



С обзиром на такве околности, нацрт усуглашеног текста Загребачке декларације највише је што се могло договорити у овом тренутку, наводи један дипломатски извор, преноси агенција.

 

Потредседница владе и министарка грађевинарства Зорана Михајловић изразила је очекивање да ће се сутра на онлајн самиту Западног Балкана разговарати о новим инвестицијама како би се убрзао привредни развој и што пре изашло из кризе.



Михајловић је одговарајући на питање новинара шта очекује од сутрашњег самита који ће бити организован из Загреба рекла да очекује разговор и на тему повећања грантова ЕУ и неким новим пружним деоницама, на пример између Београда и Шида и другим инвестицијама.



"Ово је јесте тежак тренутак, али чињеница јесте да инвестиције помажу и убрзавају привредни развој како би брже изашли из ове кризе", рекла је Михајловић обилазећи лабораторију Кинеских железница за управљање будућом брзом пругом између Београда и Будимпеште.



Каже, такође, да очекује да Србија настави пројекте које радимо заједно са ЕУ, од интермодалног терманала у Батајници до аутопута Ниш - Мердаре - Приштина.



"Сви смо у озбиљној здравственој, економској и социјалној кризи. Тога смо сви свесни, као и да не моземо баш тачно да одредимо када ће криза бити завршена. Са друге стране, Србија је у Европи и остаје потпуно опредељена еvrppskim стандарима".



Истиче да се пруга Београд - Будимпешта ради по свим европским стандардима, као и да постоји нотификационо тело које је изабрано на јавном позиву, а које проверава све оно што се уграђује у ту пругу.



Михајловић додаје да се често може чути питање упућено Србији зашто ради пројекте са Кином и истакла да то што наша земља ради и са Кином и земљама ЕУ да то не искључује једно друго.



"У интересу Србије је да ради са свима који су најбољи у свету", нагласила је Михајловић.

Сутрашња видео конфренција лидера ЕУ и Западног Балкана у највећој мери ће бити посвећена борби против пандемије КОВИД19, док је питање политике проширења ЕУ потпуно скинуто са дневног реда.

"Расправе о проширењу и политичким критерјумима су у другом плану у односу на пандемију", кажу у Бриселу.

Почетком године самит лидера ЕУ и Западног Балкана најављиван је као "прекретница" у политици проширења и "камен темељац" за нове и побољшане односе између Уније и региона.

Као последица избијања пандемије КОВИД19 самит планиран да се одржи два дана у Загребу постао је видео конфренција од два сата, а вирус је "појео" крунисање новог почетка у односима ЕУ 27 и западнобалканске шесторке.

Председавајућа Делегацијом Европског парламента за Србију Тања Фајон оцењује да је само одржавање видео конфренције лидера "добар сигнал" који показује да је Западни Балкан на ЕУ агедни и у ванредним околностима као што је пандемија.

Оно што је, према њеним речима, под знаком питања јесту резулати ове конфренције.

”Драфт Делакрације која би требало да буде усвојена на крају конференције по мом мишљењу није довољно амбициозан. Нема јасних циљева како ће земље кренути даље нити јасних обавеза о убрзању процеса проширења", каже Фајон за Танјуг.

Последњи нацрт тзв "Загребачке декларације" не доноси ништа што Западни Балкан већ није чуо и видео када је реч о обећењима о европској будућности региона.

Шта више, у нацрту Декларације се не помињу ни проширење ни чланство у ЕУ, па ни ЕУ интеграције.

"Декларација потврђује још једном недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкна”, наводи ЕУ званичник пред конфренцију.

Додаје се да иако проширење неће бити тема разговора лидера ЕУ и Западног Балкна, оно ”траје и напредује” својим током.

Као следећа прилика за разговор о будућности региона у ЕУ наводи се ЕУ министарски састанак у јуну.

Према нацрту "Загребачке декларације" у коју је Танјуг имао увид, фокус сутрашњих разговора лидера ЕУ 27 и Западног Балкна биће на ”једиснтву и солидарности” у борби против коорна вируса.

"ЕУ је јасно показала да стоји уз регион са 3, 3 миљијарде евра подршке. Касније током године ће се представити и економско инвестиционо план за Западни Балкан, али сад је приоритет да се максимални искористити 3, 3 милијарде које су на столу", каже ЕУ званичник.

У Бриселу наглашавају да је важно нагласити ”екстремно блиске” односе ЕУ и Западног Балкна док сама Деларација подвлачи да европска ”подршка и сарадња” иду много даље од онога што су ”други партнери обезбедили” региону.

Нацрт Деларације коју потписују лидери ЕУ, уз ”консултације” са лидерима Западног Балкна, понављани важност реформског процеса у региону са фокусом на валдавини права, демократији, борби против корупције и организованог криминала, поштовану људских права, права мањина и родне равноправности.

Западни Балкан се позива на даље одлучне кораке у процесу поцесима помирења и сарадње и решавања билатреаних проблема при чему се поздрављанизбор ЕУ Сепцијалног представника за дијалог Београда и Приштине и других регионалних питања.

Већ виђен је и позив ЕУ партнерима са Западног Балкан да напредују ка пуном усклађивању са ЕУ спољном и безбедносном политиком као и да се напредује у сарадњи Уније и региона на решавању заједничких изазова као што су заједничка безбедност, борба против тероризма и екстремизма, миграције, трговина људима, дрогом и оружјем.

"У циљу даље промоције наших заједничких интереса, ЕУ лидери су спремни да оснаже политички дијалог, укључујући и стастанке на највишем нивоу”, између ЕУ и Западног Балкана”, стоји у закључку нацрта Декларације.

На питање Танјуга да ли и овај састанка лидера ЕУ и Западног Балкан може да доживи судбину prеthodnog из 2018. године, где је питање проширења на Западни Балкан било засењено захтевом француског председника Емануела Макрона за преходном реформом у Уније, Тања Фајон упозорава да је "ситуација озбиљна" и да су сви одговорни политичари, и у ЕУ и на заапдном Балкану, свесни да морају да искрено раде како не би изгубили оно што је преостало од поврења међу грађанима како у институције и процес проширења.

"Тешко је бити амбициозан у ситуацији пандемије када се свако бори за своју државу. Надам се да ћемо из овога заједно изаћи стабилно и да ће ЕУ наставити да гура процес проширења напред”, каже Фајон.

Она указује на чињеницу да Немачка од средине године предузима председавање Саветом ЕУ од Хрватске и оцењује да Берлин може више да уради по питању проширења.