Како социјализовати децу у условима држања одстојања?

Иако са становишта заштите здравља, здравственог система и медицинске струке не могу оспорити ниједну од њих, сматрају да се тим предлогом пренебрегава чињеница да вртић није чувалиште деце, нити здравствена установа, већ да је његова примарна сврха и функција васпитање и образовање.

Катедра за предшколску педагогију Филозофског факултета у Београду тим поводом 29. априла упутила је Министарству просвете допис у којем образлаже ставове своје струке. Како наводе, примена оваквих мера значила би такође угрожавање добробити детета, које учи у суживоту с вршњацима и одраслима, а то подразумева интензиван и блиски контакт, сарадњу, практичну манипулацију, експериментисање и истраживање најразличитијих средстава и материјала, неговање заједништва.

– Свака мера, усмерена на социјално дистанцирање, осиромашење средине за учење отклоном свих материјала и средстава који се не могу више пута током дана стерилисати, изолацију и немешање деце и васпитача у вртићу, не само да је тешко изводљива, већ је и у дубокој супротности с оним што чини квалитетан васпитно-образовни програм и по својим ефектима контрапродуктивна – тврде. – Јер ако дете учи оно што живи, чему ћемо га онда заправо учити: страху од других, спутаности, одбојности и зазору према окружењу, експериментисању и истраживању, некреативности, затворености наспрам радозналости. Свођење дечјег вртића на место збрињавања и чувалиште за децу (где су приоритети начин пријема, тријаже и слично, као да се деца примају у болницу, а не вртић, који треба да буде место добродошлице и њиховог испуњеног живљења), у супротности је не само с традицијом развоја система ПВО код нас, већ и с прокламованом оријентацијом свих релевантних носилаца националне и међународне образовне политике, ратификованим националним и међународним документима и савременим теоријским сазнањима и достигнућима праксе ПВО.

Према њиховим речима, осим ка деградацији професије васпитача и сестара-васпитача, свођењем њихове сложене улоге на само један аспект – негу и бригу о деци, најављене мере воде и ка дискриминацији, и то излагањем ризику од оболевања које носи рад с групама и немогућност примене основних мера заштите, какво је, на пример, ношење маски и рукавица, које би било сасвим непримерено када су у питању деца.

Они скрећу пажњу на то да је обустављен рад предшколских установа у већини земаља у окружењу и Европи, те да се не могу механички преносити решења из других средина којима се предвиђа отварање вртића, јер оне раде у другачијем професионалном и друштвеном контексту.

– Симптоматично је да се у оквиру нашег система образовања ни на даље не предвиђа организација наставе у школама, већ само рад продуженог боравка при школама и предшколских установа, што указује на то да се отварање образовних институција заснива само на једном интересу: да се збрину деца запослених родитеља, а не на васпитно-образовним потребама.

Због тога сматрају да би држава морала да понуди друге начине задовољавања овог интереса, рецимо, обезбеђивањем да један родитељ не ради, субвенцијама, отварањем само према специфичним потребама, а никако не науштрб интереса деце, ради којих предшколско васпитање и образовање пре свега постоји.

С. Милачић