Примена дигиталних технологија у пољопривреди Србије

 

Истраживање ће обухватити 500 испитаника, односно репрезентативни узорак малих, средњих и великих пољопривредних газдинстава и компанија, који се баве производњом прерадом и откупом воћа и поврћа.

 

Ова студија је део ширег пројекта, који ФАО и ЕБРД реализују у Србији, Украјини и Турској, и има за циљ да се на основу сагледавања реалног стања и потреба домаће пољопривреде, развију нови механизми, кроз програме ФАО и ЕБРД и предлоге мера креаторима аграрне политике и приватном сектору, наводи се у саопштењу.

 

Према речима професорке Весне Бенгин савремене дигиталне технологије могу донети велики напредак пољопривредним произвођацима без обзира на величину њихових газдинстава.

 

"Значај и потенцијал дигиталних технологија још боље видимо сада, у време кризе изазване корона вирусом. Набавка репроматеријала, саветовање или директно повезивање произвођача и потрошача постали су компликованији него икада, а дигитализацијом би могли бити значајно унапређени у пост-корона пољопривреди", каже Бенгин.

 

Основну примену дигиталних технологија у пољопривреди (ДТП) представљају такозване Сензорске технологије, као што су метеоролошке станице на парцели, сензори влажности и скенери земљишта, различити сензори на биљкама, мапирање приноса, снимци са сателита, дрона или авиона и Интернет ствари.

 

Ту су још прецизна пољопривреда и роботика, које омогућавају оптималну сетву, ђубрење и заштиту усева, прецизно наводњавање, прецизно сузбијање корова и аутоматизовану бербу и, коначно, предиктивна и прескриптивна аналитика, које омогућавају да се на основу података са сензора и уз помоћ "биг дата, cloud цомпутинг, блоцк ц хаин" или технологије вештачке интелигенције донесу праве одлуке везане за производњу, каже се у саопштењу.

 

"Истраживањем желимо да утврдимо, поред тренутног стања примене ДТП, каква су искуства и колико су наши пољопривредници задовољни ефектима примене ових технологија, које су основне користи које остварују у односу на традиционално управљање производњом, али и разлоге зашто још увек није дошло до екстензивније примене ДТП у нашој земљи", објашњава Бенгин.

 

У зависности од тога да ли се ради о недовољној информисаности, неповерењу или недостатку финансијских средстава за њихову примену, могу се развијати разни програми подршке који би довели до значајног унапређења комплетног ланца вредности у овој области, навела је Бенгин.

 

Очигледно је, каже, да су мере ограниченог кретања услед пандемије већ убрзале примену дигиталних технологија у сектору хране, попут покретања онлине набавке материјала, виртуелних пијаца, наручивања и дистрибуције.

 

"Али, потребно је да искористимо њихов пун потенцијал и у другим областима", закључује она.

 

Учесници истраживања ће након попуњавања упитника бити позвани на радионицу која ће бити организована у Новом Саду, где ће кроз директан разговор са стручњацима ФАО и ЕБРД, из прве руке сазнати о доступним решењима за дигиталну пољопривреду и механизмима финансијске подршке.