Лене: Корона криза – опроштај од Европе

Лене је, у ауторском тексту објављеном у бечком дневнику "Стандард", упозорио на опасност националних солирања, додајући да се Брисел труди око кооринације, али да се тренутно "најмање демократска инситуција", Европска централна банка показала најефективнијим европским инструментом за управљање кризом.

Чини се као да је Аустрија почетком марта иступила из чланства ЕУ. Шенген је прошлост, границе су затворене. Као да нема заједничког тржишта Аустрија са Немачком преговара о испоруци медицинске заштитне опреме, а са Румунијом о доласку неговатеља. Ограничења јавног живота, али и сада почетак попуштања мера се доносе без видљиве координације на европском нивоу, критиковао је он.

Лене је навео да су правила ЕУ о буџетској дисциплини и државној помоћи суспендована, те пакете помоћи привреди од више милијарди евра влада у Бечу доноси самостално, додајући да влада наерава да врати производњу важних лекова и заштитне опреме у Аустрију, те налаже грађанима летњи одмор у земљи.

Никада пре у историји земље државна моћ није била тако интрузивна ка унутра, и екслузивна према споља као у актуелној кризи, нагласио је он.

Док се Брисел труди око координације аустријска влада националним мерама спустила је бројке везане за вирус масивно, што за многе грађане значи да је негирана стара ЕУ мантра да велики проблеми будућности не могу бити решене на националном нивоу, самосталним деловањем, већ само заједнички, указује Лене.

Он упозорава да такав закључак не би био исправан, јер вирус остаје прекограничан изазов, за чоје савладавање је потребно имати нове лекове или вакција, које је могуће постићи само кроз интензивну међународну сарадњу.

Оцењује да би нормализација живота, постепено отварање граница и економска обнова много боље функционисали, ако би били усаглашено на европском нивоу.

На претњу вирусом државе ЕУ реагују самоизолацијом, слично оној коју прописују грађанима, али колико су приоритетни национални интересу у таквим случајевима, они су опасни за европско јединство, написао је Лене.

Реч о "судбинској заједници" се доказује као празна фраза, иако се у реалности ништа није променило на тесној умрежености привреда и заједничкој валути.

Лене критикује да подршка између земаља ЕУ није ишла даље од појединачних симболичних трансфера болесника и испоруке заштитне опреме.

Сада се најмање демократска институција, Европска централна банка, са својим програмом спашавања привреде, показала као најефективнији европски инструмент управљања кризом. Преговори држава чланица о финансијским пакетима помоћи су оптерећени идеолошких супротности севера и југа познатим из финансијске кризе. Тек након више покушаја су министри финансија успели да направе пакет мера, код којег су остали нерајашњена важна питања финансирања. На тај начин се шири клима несигурности и фрустрације у Европи, констатовао је он.

Лене је указао да се налазимо тек на почетку кризе, јер након најгоре здравствене претње следи најдубљи пад провреде у историји ЕУ.

Тај привредни пад ће асиметрички погодити земље чланице, при чему ће најслабије на југу поново сносити највећи терет. Данашњи, у многим чланицама, присутни национални егоизам је због тога веома опасан. Он би могао довести антиевропске популисте на власт, дестабилизовати финансијска тржишта, и продубити даље тензије између севера и југа, истока и запада, упозорава он.

Лене истиче да још није касно да се нађе заједнички солидарни одговор на корона кризу, и додаје да ако то успе онда би ово био само „један дужи одмор од ЕУ“, а ако не онда би то био почетак лаганог опраштања.