Почињу празници уочи Васкрса

 

На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица, када се бере олистало пруће од врбе у замену за палмине гранчице, а деца носе цвеће ио звончиће.

 

У недељу на Цвети цкрва слави Улазак Христов у Јерусалим као успомену на последњи царски и свечани улазак Исуса у свети град, а православни верници у Србији неће моћи у храмове због полицијског часа,.

 

Они су у дилеми су и како да на крају седмонедељеног Великог поста прославе предстојеће празнике и Васкрс као централни догађај Христове победе над смрћу и да притом поштују мере државе, а да не одступе од традиционалних обичаја и верских начела.

 

Зато саговорници Танјуга који не желе да им помињемо имена , очекују да се СПЦ, с обзиром на нове околности и увођење продуженог полицијског часа викендом, огласи и упути их како да заједно са црквом дочекају највећи хришћански празник.

 

СПЦ је крајем марта саопштила да ће применити препоруке Владе Србије везано за вршење обреда у верским објектима и на отвореном простору без присуства верника, али да неће прекидати служење литургије нити престати да причешћује вернике.

 

СПЦ је, такође, апеловала на вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на богослужења. Верницима поручују да богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому.

 

Свештеници, иначе, по кућама причешћују старе, немоћне и болесне.

 

После Лазареве суботе и Цвети, уобичајено да они који су постили могу да се причешћују прва четири дана Страсне седмице и то на "пређеосвећеним" литургијама у понедељак, уторак и среду, као и на Велики четвртак када се служи литугрија Светог Василија Великог.

 

На Велики петак нема литургије нити причешћа, која се поново служи на Велику суботу и Васкрс.

 

Такође, они који су постили Велики пост могу се причестити на васкршњој литургији у пондеља и уторак, иако су мрсили на Васкрс.

 

На Велики четвртак Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан била Тајна вечера, када је Исус установио свету тајну причешћа.

 

На тај дан увече, у црквама се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.

 

Велики петак је дан Христовог страданања, када је осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

 

На тај дан се читају Царски часови којим се на јутрењу подсећа на његово вођења на суд ка Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи плаштаница на средину храма ради поклоњења Христу.

 

Према предању, у суботу по распећу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.

 

У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.

 

За хришћане је празник васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.

 

На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу. Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, а верници се поздрављају са "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!".

 

Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота.