Јанковић: Терапија плазмом с антителима за десетак дана
БЕОГРАД: Примена терапије крвном плазмом с анитителима излечених од корона вируса требало би да почне за десетак дана, каже имунолог Срђа Јанковић из Универзитетске дечје клинике "Тиршова" и додаје да се тренутно припремају капацитети и протокол о примени.
Напоменуо је и да ће приоритет за ту терапију имати пацијенти са ризиком од теже клиничке слике.
Јанковић каже да је пасивна имунизација, односно, примена готових антитела из крвне плазме особа које су преболеле одређену болест стара метода у лечењу заразних болести и да се примењује и код Ковида 19 као допунска терапија.
Антитела у крвој плазми треба да блокирају вирусне честице и отежају вирусу да уђе у нове ћелије и умножава се у организму, а да се на тај начин уједно скрати ток болести и спрече компликације, каже Јанковић за Танјуг.
Напомиње да ће протокол о томе ко ће примати антитела бити прецизиран пре почетка примене терапије и додаје да је извесно да ће то бити пацијенти са ризиком од теже клиничке слике и они код којих је болест у фази када додатна антитела имају највише ефекта.
Како каже, у позном току болести крвна плазма са антителима не постиже ефекте као када се примени на време.
Биће утврђени објективни критеријуми ко и када треба да добије терапију, а гледаћемо да максимално увећамо потенцијални учинак правилним избором пацијената, наводи Јанковић.
Наглашава да пасивна имунизација пружа заштиту свега неколико недеља и да се даје да би пацијенти привремено створили одређену врсту отпорности, док трајна отпорност, каже Јанковић, може да створи само активном имунизацијом, односно, вакцинацијом.
У овом случају заштита је делимична и свега неколико недеља. За разлику од вакцина које могу чак да створе потпуну заштиту или висок степен отпорности, терапија антителима пружа делимичну заштиту и делимично утиче на ток болести, појашњава Јанковић.
Додаје да се терапија антителима може давати и здравој популацији, али да за сада приоритет имају оболели.
У почетку ћемо имати мале количине антитела на располагању, али са повећањем броја излечених моћи ћемо да добијемо и веће количине, тако да у каснијим фазама може доћи у обзир и превентивно, односно, профилактично давање терапије, наводи Јанковић.
Напомиње да се антитела могу узети само од особе која је потпуно оздравила и која је два пута била негативна на тесту на Ковид 19, као и да треба да прође одређено време које одговара максималној инкубацији.
Тада се узорак још једном тестира на Ковид 19 и ако је све у реду, онда се могу узимати антитела, каже Јанковић.
У овом тренутку је више од сто потенцијалних давалаца антитела, а од једног се, како каже, могу добити две јединице антитела.
Тај број ће да расте јер како тече епидемија број излечених ће у једном тренутку превазићи број оболелих, а плазма коју прикупимо биће у арсеналу нашег ''оруђа'' за лечење будућих пацијената, вели Јанковић.
Напоменуо је да ће пацијенти терапију моћи да приме на свим клиникама на којима се лече оболели од корона вируса, а прикупљање плазме обављаће се у Заводима за трансфузију.
Јанковић истиче да је ова терапија дала резултате у лечењу Ковида 19 у Кини, као и да је све више података о њеној примени у западним земљама.
Реч је о допунској терапији која ће, ако се пажљиво одабере коме и када треба дати, бити језичак на ваги у даљем току болести, напомиње Јанковић.
Додао је да је терапија плазмом са антителима излечених дала резултате и код других заразних болести подсетивши да је прву Нобелова награда у физиологији и медицини добио Емил фон Беринг управо за откриће заштитних тела.