Држава гради без застоја, приватници за трећину мање

На градилиштима на којима је инвеститор држава ради се уобичајено, без обзира на присуство COVID-19.   

– Тренутно је радно на свим градилиштима на којима држава финансира радове, па је око 1.500 радника упослено на изградњи ауто-путева, обилазница, реконструкцији железничких пруга и изградњи комуналне инфрастрктуре – каже Родић.

По његовим речима, тече и изградња станова за припаднике снага безбедности у Новом Саду, Београду, Нишу... што такође финансира Србија. Има, каже, и градилишта на којима приватне фирме зидају стамбено-пословне зграде за тржиште.

Родић, додуше, нема податке о томе колико је тренутно  отворено таквих градилишта на којима  приватници финансирају послове, али указује на податак Републичког завода за статистику да је у јануару ове године издато укупно 1.289 грађевинских дозвола, од којих се 71,6 одсто односи на зграде, а 28,4 на остале грађевинске објекте.

Говорећи о тренутној ситуацији у грађевинарству, потпредседник Инжењерске коморе Србије истиче да пандемија за сада није донела ништа велико у односу на домаће проблеме с којима се и раније суочавала та грана привреде.

– И даље немамо занатску елиту и високообразоване кадрове и  нисмо упослени у великим пословима чији је инвеститор држава Србија, што је домаћим грађевинским компанијама потребно да би опстале, али и да би се целокупна грађевинска индустрија развијала – наводи он.

Родић додаје да је грађевинским фирмама сада задатак да због недостатка обучених и искусних грађевинских радника сачувају кадар који имају.

– Старосна структура радника на градилиштима се креће око 60 година па се ради полако, а неки од њих не могу због животне доби више да добију дозволу за рад на висини, а других нема – објашњава наш саговорник.

По речима потпредседника Инжењерске коморе Србије, ангажовањем домаћих грађевинских компанија у капиталним пројектима грађевинарство би стало на зелене гране јер после епидемије, извесно је, мање ће се градити, не само код нас већ и у свету.

Мере Владе Србије за спас домаће економије, истиче Родић, Индустријска комора Србије поздравља, али истовремено ишчекује да види како ће се у пракси спроводити.

– За циглане и индустрију црепа било би корисно када би их држава ослободила дела дуга за гас или дуговања репограмирала – наглашава он. – Грађевинари очекују да се управо због ванредног стања и епидемије, надлежни државни органи у наредном периоду окрену и грађевинарству, и уреде и то тржиште и обезбеде веће учешће домаће грађевинске индустрије у државним инвестицијама. Заправо, да и грађевинарству посвете пажњу као што су то учинили код решавања проблема у Железари „Смедерево“, РТБ-у „Бор”… и у другим областима  где су постигли запажене резултате. Струковне организације и још увек активна предузећа имају кадрове да с представницима власти заједно одреде мере да српска грађевинска инудстрија покаже знаке развоја – нагласио је Раде Родић.

– Као што је држава у време епидемије била приморана на то да се окрене домаћој производњи квасца и алкохолног сирћета, што се пре COVID-19 увозило, тако би требало у наредним инвестиционим подухватима да упошљава домаће грађевинске фирме као главне носиоце радова јер управо тренутна ситуација с епидемијом показује колико су значајни домаћи ресурси – истиче Родић.

Држава Србија је, подсећа, већ неколико година највећи и једини домаћи инвеститор у земљи, а нашим компанијама потребни су управо велики послови да би се развијале и снажиле и друге гране привреде јер је познато да грађевинарство упошљава бар десет других.

– Наши неимари одувек су били присутни на градилиштима широм света, и свуда су се доказали као мајстори свога заната, па не видимо препреке да се докажу и покажу и на државним капиталним пројектима – каже Родић. – Добро у овој ситуацији је то што имамо развијену целокупну грађевинску индустрију и због тога немамо потребу да било шта од репромареријала увозимо. Свега имамо на домаћим стовариштима јер имамо компаније које производе практично све што треба грађевинарству да би се објекти, без обзира на то које су намене, завршили.

З. Делић