Država gradi bez zastoja, privatnici za trećinu manje
Epidemija koronavirusa i vanredno stanje u zemlji uticali su, po proceni potpredsednika Građevinsko-inženjerske komore Srbije Gorana Rodića, na to da obim građevinskih radova opadne trećinu, ali samo tamo gde su investitori privatni preduzetnici.
Na gradilištima na kojima je investitor država radi se uobičajeno, bez obzira na prisustvo COVID-19.
– Trenutno je radno na svim gradilištima na kojima država finansira radove, pa je oko 1.500 radnika uposleno na izgradnji auto-puteva, obilaznica, rekonstrukciji železničkih pruga i izgradnji komunalne infrastrkture – kaže Rodić.
Po njegovim rečima, teče i izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Novom Sadu, Beogradu, Nišu... što takođe finansira Srbija. Ima, kaže, i gradilišta na kojima privatne firme zidaju stambeno-poslovne zgrade za tržište.
Rodić, doduše, nema podatke o tome koliko je trenutno otvoreno takvih gradilišta na kojima privatnici finansiraju poslove, ali ukazuje na podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u januaru ove godine izdato ukupno 1.289 građevinskih dozvola, od kojih se 71,6 odsto odnosi na zgrade, a 28,4 na ostale građevinske objekte.
Govoreći o trenutnoj situaciji u građevinarstvu, potpredsednik Inženjerske komore Srbije ističe da pandemija za sada nije donela ništa veliko u odnosu na domaće probleme s kojima se i ranije suočavala ta grana privrede.
– I dalje nemamo zanatsku elitu i visokoobrazovane kadrove i nismo uposleni u velikim poslovima čiji je investitor država Srbija, što je domaćim građevinskim kompanijama potrebno da bi opstale, ali i da bi se celokupna građevinska industrija razvijala – navodi on.
Rodić dodaje da je građevinskim firmama sada zadatak da zbog nedostatka obučenih i iskusnih građevinskih radnika sačuvaju kadar koji imaju.
– Starosna struktura radnika na gradilištima se kreće oko 60 godina pa se radi polako, a neki od njih ne mogu zbog životne dobi više da dobiju dozvolu za rad na visini, a drugih nema – objašnjava naš sagovornik.
Po rečima potpredsednika Inženjerske komore Srbije, angažovanjem domaćih građevinskih kompanija u kapitalnim projektima građevinarstvo bi stalo na zelene grane jer posle epidemije, izvesno je, manje će se graditi, ne samo kod nas već i u svetu.
Mere Vlade Srbije za spas domaće ekonomije, ističe Rodić, Industrijska komora Srbije pozdravlja, ali istovremeno iščekuje da vidi kako će se u praksi sprovoditi.
– Za ciglane i industriju crepa bilo bi korisno kada bi ih država oslobodila dela duga za gas ili dugovanja repogramirala – naglašava on. – Građevinari očekuju da se upravo zbog vanrednog stanja i epidemije, nadležni državni organi u narednom periodu okrenu i građevinarstvu, i urede i to tržište i obezbede veće učešće domaće građevinske industrije u državnim investicijama. Zapravo, da i građevinarstvu posvete pažnju kao što su to učinili kod rešavanja problema u Železari „Smederevo“, RTB-u „Bor”… i u drugim oblastima gde su postigli zapažene rezultate. Strukovne organizacije i još uvek aktivna preduzeća imaju kadrove da s predstavnicima vlasti zajedno odrede mere da srpska građevinska inudstrija pokaže znake razvoja – naglasio je Rade Rodić.
– Kao što je država u vreme epidemije bila primorana na to da se okrene domaćoj proizvodnji kvasca i alkoholnog sirćeta, što se pre COVID-19 uvozilo, tako bi trebalo u narednim investicionim poduhvatima da upošljava domaće građevinske firme kao glavne nosioce radova jer upravo trenutna situacija s epidemijom pokazuje koliko su značajni domaći resursi – ističe Rodić.
Država Srbija je, podseća, već nekoliko godina najveći i jedini domaći investitor u zemlji, a našim kompanijama potrebni su upravo veliki poslovi da bi se razvijale i snažile i druge grane privrede jer je poznato da građevinarstvo upošljava bar deset drugih.
– Naši neimari oduvek su bili prisutni na gradilištima širom sveta, i svuda su se dokazali kao majstori svoga zanata, pa ne vidimo prepreke da se dokažu i pokažu i na državnim kapitalnim projektima – kaže Rodić. – Dobro u ovoj situaciji je to što imamo razvijenu celokupnu građevinsku industriju i zbog toga nemamo potrebu da bilo šta od repromarerijala uvozimo. Svega imamo na domaćim stovarištima jer imamo kompanije koje proizvode praktično sve što treba građevinarstvu da bi se objekti, bez obzira na to koje su namene, završili.
Z. Delić