Објављено ново коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”

Подсетимо, реч је о највећем таквом подухвату у српској издавачкој делатности, послу од изузетног националног значаја. “Антологија је покренута с намером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, да прикаже континуитет литерарне речи од дванаестог века који је почетни до двадесет и првог века који је десети у низу, од усмене и житијске књижевности до савремених књижевних жанрова“, наводи главни уредник антологије академик Миро Вуксановић. “Заступљени су писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе. Притом се не примењује никакав територијални или временски ’кључ’. Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен. Све књиге се штампају по садашњим правописним нормама, али је очувана аутентичност текста где је год могућно”.

Ново коло Антологијске едиције обухвата десет наслова у 11 књига, будући да су избору из књижевног дела Драгослава Михаиловића - његовим романима „Кад су цветале тикве” и „Петријин венац”, те приповеткама - посвећена два тома, које је приредио проф. др Радивоје Микић. У једанаестом колу су и књига поезије и поема Матије Бећковића (приређивач Јован Делић), приповетке, репортаже и путописи Григорија Божовића (приређивач Марија Благојевић), романи Милутина Ускоковића „Дошљаци“ и „Чедомир Илић“ (приређивач проф. др Горан Максимовић),те песме, драме и преписка Милутина Бојића (приређивач др Александар Пејчић).

Професор емеритус др Марија Клеут приредила је Антологију грађанске поезије на основу радова Боривоја Маринковића и свог истраживања рукописних збирки, при чему је први пут обухваћен распон од 18. до друге половине 19. века. Професор др Миливој Ненин је приредио чувену студију Станислава Винавера „Заноси и пркоси Лазе Костића”, а мр Биљана Мичић књижевно дело Вељка Милићевића, односно романе „Беспуће“ и „Опсене“, као и његове приповетке. Драмске, песничке и естетико-критичке текстове Тодора Манојловића и Десимира Благојевића у једној је књизи објединила приређивач др Бојана Поповић, а посебно поглавље 11. кола Антологијске едиције је посвећено Марину Држићу. Ово је први пут да је дело највећег писца ренесансног Дубровника објављено у ћириличном издању. Приређивач је академик Злата Бојовић, а књига обухвата Држићеве драме: „Тирена“ (први пут приређена код нас према првом издању), „Други пролог Тирене“, „Новела од Станца“, „Венере и Адон“, „Дундо Мароје“, „Скуп”, „Плакир и вила”, те „Маиде и Аркулин”.

Објављене књиге пристижу на своје унапред одређене бројеве, слично неком систему књижевних елемената “савременог Мендељејева”, како то вели академик Вуксановић. При томе свака књига има исти модел: предговор (увек нови текст), антологијски избор, хронологија, селективна библиографија, напомене, објашњења појмова где је то потребно и избор критика раније објављених. Уз то, у свакој књизи су штампана концепцијска и уредничка начела, списак свих одабраних наслова, преглед досад штампаних књига, као и имена приређивача, а у питању су академици, професори универзитета, књижевни историчари и критичари, писци. Досад их је било шездесетак, и долазили су из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Лесковца, Ужица, Сомбора, Бање Луке, Подгорице, Никшића, Вуковара, Голупца, Лока. У сваком случају, књиге из Антологијске едиције су, заправо, научна издања, али доступна свима, од ученика до људи са високим звањима.

“Главни циљ Антологије, која је истовремено и вековна хроника, није само књижевни, већ и културолошки, и лексички, и образовни, и би да покаже како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви, да је сваки од њих важан, не само као историјски податак но као доказ да све што настаје мора да има и природну везу са оним што му је prеthodilo. Тако бива и када ново потире оно што је настало раније. И опозициони однос показује прожимање различитих појава. То правило једнако важи и за књижевни и за језички израз. Језик је основа књижевне уметности. Зато је значајно да се у истом низу објављују књиге које су написане предвуковским облицима српског језика и књиге новије српске књижевности чији је Вук оснивач”, поручује академик Вуксановић, уз напомену да се нада да ће књиге из једанаестог кола у што скоријој будућности, односно одмах чим то актуелне ванредне околности дозволе,  кренути на свој пут до читалаца и претплатника, који значајно подржавају едицију, уз Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама и Град Нови Сад.     

  М. Стајић