Пакети помоћи и хришћанске љубави у Сремским Карловцима
Група од петнаестак младих Карловчана, међу којима је била и мајка шесторо деце у сутерену Богословије „Свети Арсеније“ је припремала пакете помоћи за старе и угрожене житеље Сремских Кароваца, које је ванредна ситуација због пандемије коронавируса довела у незавидан положај када је у питању снабдевање и свакодневно функционисање.
Они су пакете с основним намирницама, у шта спадају десет килограма брашна, литар уља, неколико конзерви сардина, те папирни убурси, прашак за веш, сапуни и дезинфекциона средства, јуче највећим делом и однели онима којима су намењени.
– Епархија сремска, Црквена општина сремскокарловачка и Богословија „Свети Арсеније“, уз свесрдну помоћ Православне омладинске заједнице (ПОЗ), настављају акцију помоћи старим и угроженим Карловчанима – рекао је вршилац дужности ректора Карловачке богословије протојереј мр Јован Милановић, и додао да је пре десетак дана та школа поклонила Црвеном крсту нешто мање од тоне сојиних произовда за припрему оброка корисницима Народне кухиње. – Спремили смо овог пута 50 пакета, које ће, по нашим сазнањима о потребама чланова карловачких парохија и списку Црвеног крста о угроженима, свештеници с припадницима Православне омладинске заједнице, однети на кућне адресе тих људи.
Највећи део јучерашње групе волонтера чинили су чланови ПОЗ-а, који су од оснивања те омладинске заједнице у Карловцима небројено пута учествовали у добротворнима акцијама. Катарина Торбица, која је и председница Скупштине ПОЗ-а, каже да их је све окупила жеља да помогну онима којима је то потребно и да је, волонтирајући у Црвеном крсту у новонасталој ситуацији с коронавирусом, дошла до сазнања о томе у којој мери су људи у незавидној ситуацији.
– Када сам постала чланица ПОЗ-а, желела сам младима да покажем да постоји и други пут, и други начин да се утроши слободно време од оног који моји вршњаци, нешто млађи и старији, најчешће упражњавају – каже Катарина, која је у Карловцима, али и шире, позната и као успешна каратисткиња. – Један од тих начина је управо овај – да се окренете Цркви и помажете другима. Последњих дана сам била у прилици и да се, идући са свештенством по парохијама, уверим у то колико је и шта потребно неким људима. Зато смо и дошли на идеју да позовемо народ да у цркве донесе ко шта може, од намирница до потрепштина за бебе, попут пелена и дохране, да бисмо то проследили тамо где треба.
З. Милосављевић