Пад Куртијеве владе тактичка победа Беле куће над Берлином

После 11 сати углавном жестоке расправе, са 82 гласа за и 32 против, Скупштина Косова изгласала је неповерење влади на челу са лидером Самоопређељења Албином Куртијем.

Гласање је покренуо Куртијев коалициони партнер, Демократски савез Косова (ДСК), како лист преноси, очигледно због Куртијевог неуставног поступања с кризом узрокованом Ковид-19 и смењивања министра унутрашњих послова из ДСК-а.

"Њу Јуроп" ипак као прави разлог изгласавања неповерења влади било је непрестано Куртијево одбијање да укине стопостотне тарифе на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине, уведене прошле године, као противмера српском блокирању чланства такозваног Косова у међународним телима.

Првенствено САД и неке земље ЕУ, мање-више искрено су се залагале за укидање тарифа, али Курти је, као и његов prеthodnik Рамуш Хардинај, то одлучно одбијао, упркос и притиску косовског председника Хашима Тачија, пише лист.

Курти је, како се наводи, отишао тако далеко да је данима одбијао позиве из Беле куће након што су из Стејт департмента и од чланова Конгреса стигла упозорења да ризикује подршку САД, за које Приштина тврди да су јој најбољи пријатељи. САД су такође замрзнуле помоћ у износу од 50 милиона долара пре месец дана.

Уместо тога Курти је, међутим, отпутовао у Берлин да се састане с немачком канцеларком Ангелом Меркел, а разговарао је и с француским председником Емануелом Макроном.

Лист преноси да Курти тврди да је покретачка снага његовог смењивања специјални изасланик САД за преговоре Србије и Косова Ричард Гренел.

Курти је такође оптужио свог коалиционог партнера да је удружио снаге с Тачијем како би олакшао територијалну размену са Србијом.

Идеја о замени територија штро је критикована у ЕУ као потенцијална Пандорина кутија у региону где готово сви суседи имају територијалне спорове, али не и у Русији или САД.

Високи функционер Стејт департмента и изасланик за Западни Балкан Метју Палмер рекао је да то није нешто што би Вашингтон подстицао, али такође неће стајати на путу ако два народа и њихове вође пристану и ако то доприноси миру.

Ова идеја већ је изазвала талас оптуживања и размену озбиљних увреда међу албанским политичарима. Било који помак ка помирењу са Београдом одмах су блокирали најзагриженији политичари, укључујући и Куртија, пише "Њу Јуроп".

Курти је, такође прекршио недавне споразуме потписане у јануару и фебруару који покривају поновно успостављање ваздушне и железничке везе између Београда и Приштине, које је пројектовао Вашингтон а договорили Тачи и председник Србије Александар Вучић.

Такође је гласно осудио идеју Вучића да унапреди средњоевропски споразум о слободној трговини у Зону мини Шенгена која би олакшала брз и слободан проток робе, идеја, услуга и људи на Западном Балкану.

Идеју су прихватиле скоро све земље региона са различитом загрејаношћу, осим Приштине. Кад је премијер Албаније Еди Рама подржао ту идеју, Курти га је оптужио да продаје косовске интересе.

Аналитичари сматрају да је гласање о неповерењу тактичка победа Беле куцће над Берлином, пише лист.

Ово је борба за утицај на Балкану између САД, које, након што су уложиле толико новца у државу Косово, осецћају да им припада, и Берлина, који због географских фактора, будући да Косово такорећи налази "у дворишту ЕУ", осећа да има право да ведри и облачи тамо.

"Гренелова булдожерска дипломатија очигледно је победила“, цитира "Њу Јуроп" закључак аналитичара.