Аплауз ноћу одзвања пустим улицама Новог Сада
Новосађанима, као и свим држављанима Републике Србије, од среде је, ради спречавања ширења коронавируса, уведена забрана кретања од 20 сати до 5 сати следећег јутра.
Та мера важи за све становнике осим за људе који имају посебне дозволе због делатности којима се баве, а које су важне за функционисање нашег друштва и државе.
Сведоци смо да улице нашег града од 20 сати постају пусте, али не и тихе, барем не одмах у 20 часова, када велики број Новосађана излази на терасу и громогласним аплаузом одаје захвалност свим докторима и радницима у здравству који тренутно имају велику одговорност према свима нама. Последњих дана се листа за аплауз проширује, те се често на друштвеним мрежама могу видети објаве грађана који наглашавају да и припадници МУП-а, возачи, пекари, продавци, медијски радници и многи други заслужују такав знак пажње и захвалности. За кога год аплаудирали, Новосађани из великог броја улица у четвртак увече дали су подршку тим путем, углавном стојећи на својим терасама или вирећи кроз прозоре својих домова.
Екипа „Дневника” прошетала је те вечери Толстојевом улицом, која се у 20 сати орила од организованог аплауза. Један од суграђана који је тада на својој тераси аплаудирао је Младен Војиновић, који је за наш лист навео да аплаудира зато што му је жена докторка те сматра да је то леп гест који они и заслужују.
– Синоћ је у овом крају био добар аплауз, али вечерас је још гласнији и бољи, и верујем да ће се та традиција и наставити, барем што се мене тиче – нагласио је Војиновић. – Ове дане проводим као и сви остали, преко дана у набавку, а увече у кући, и то је то.
Након неколико минута аплауз је престао, али људи су остали на својим терасама барем који минут дуже када су момци с Грбавице почели да довикују свакојака имена попут „Маријааа”, „Слађанааа”, „Милицее”. Гласно узвикивање женских имена врло брзо је завршено опаском једне од старијих комшиница која им је довикнула: „Срам да вас буде, улазите унутра!”
Шетајући даље градом, екипа „Дневника” уверила се да, за време забране кретања, Нови Сад поприма сасвим друго лице. Све је опустело, тишина је постала скоро опипљива, а на улицама затекли смо неколико бескућника, паса луталица, као и полицијских патрола које су заустављале возила, као и људе који би се нашли на улицама у то време. Иако је тада било само 20.50 сати, један од дежурних полицајаца је за наш лист открио да има доста неозбиљних Новосађана, због чега су за готово сат привели њих троје. Он је навео да постоји неколико младих особа које нису свесне озбиљности ситуације те да су планирале организовање журке, али и да има и оних који су закаснили на бус те немају како да се врате кући. Било како било, он је истакао да попуштања нема те да свако мора бити кажњен за непоштовање строгих наредби.
На окретници градских аутобуса у Шафариковој улици прексиноћ после 19 сати уверили смо се да Новосађани из центра хитају ка станицама, како би ухватили аутобусе и тако до 20 сати стигли кући. Превоз ЈГСП-а одвија се по суботњем реду вожње, а још те вечери било је полазака и око 19.30 сати, што већ од вечерас није случај.
Осим полицајаца, посла су имали и запослени у „Циклонизацији” који су тачно у 20 сати започели дезинфекцију улица, почевши од центра града. Најчуднија од свега била је Улица Лазе Телечког, која је у четвртак увече била празна, што се у нормалним околностима никада не може видети. Мир и тишина у центру града навела је Новосађане који тамо живе да проведу нешто више времена на својој тераси. Један од грађана којег смо затекли на тераси је рекао да му кућни карантин за сада не представља проблем, као и да би тишина у центру могла потрајати.
– Тишина и мир пријају, то би могло и потрајати, а што се тиче вируса – може да оде још вечерас – нагласио је наш суграђанин који је желео да остане анониман. – Било би дивно да остане оваква тишина, али знам да то задовољство није могуће.
Иако су улицама завладали мир и тишина, нико није навикао на пуст Нови Сад те се сви надају да ће ускоро ситуација с коронавирусом престати те да ће напокон на миру уживати у пролећним вечерима.
К. Ивковић Ивандекић