Слободан Савић, селектор Фестивала професионалних позоришта Војводине: Непрофилисана репертоарска политика

Фото: Youtube Printscreen

“Семпер идем” Ђорђа Лебовића, режија и драматизација Горчин Стојановић (НП Сомбор), “Травничка хроника” Иве Андрића, режија и драматизација Никита Миливојевић (Српско народно позориште/ НП Сомбор, “Ана Карењина” Лава Н. Толстоја, режија Дејан Пројковски (Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз, “Ујка Вања” А. П. Чехова, режија Андреј Носов (НП “Стерија” Вршац и Хартефакт фонд Београд), “Господин Мокинпот” Петера Вајса, режија Љубослав Мајера (НП “Тоша Јовановић” Зрењанин), “Густав је крив за све” концепт и режија Кокан Младеновић (Позориште “Деже Костолањи” Суботица), “Радничка хроника” Петра Михајловића, режија Вељко Мићуновић (НП Суботица), представе су које чине избор позоришног критичара Слободана Савића као селектора за предстојећи, 70. фестивал професионалних позоришта Војводине.

Слободану Савићу је ово друга година да бира најбоље представе у Војводини.

Какав је ваш општи утисак о војвођанској продукцији у актуелној сезони?

- Реч је о нешто слабијој сезони, иако сам прошле године изабрао шест, а ове седам представа. И квантитативно, и квалитативно. прошле године само једно позориште није пријавило представу за селекцију, а ове их је било три. И друга позоришта су имала мањи број премијера. Ако бих говорио искључиво о свом позоришном укусу, ономе што је моја шоља чаја у позоришту, онда бих могао да се питам да ли сам спустио своје критеријуме. Не, нисам. Прошле године, од шест представа које сам избарао три су се битно издвојиле, а ове године су и по квалитету и по тематици много уједначеније и отуда седам представа у конкуренцији.

Када се говори о концепту предстојећег Фестивала професионалних позоришта, како сте дошли до њега?

- Нисам имао унапред припремљен концепт. То би значило да на основу својих светоназора на силу угуравам представе у селекцију. На фестивалу омеђеном Војводином, каква је продукција, таква и селекција. Када радим селекцију за међународни фестивал какав је “Јоаким фест” у Крагујевцу, онда могу да имам оформљен концепт за који тражим представе у целој Европи. Гледајући представе у Војводини, издвојиле су се две-три струје, определивши ме на половини селекције за слоган “Епско и драмско”.

За децу још теже

Својеврсна криза, евидентнија него у драмској, већ дуго влада и у војвођанским позориштима која негују репертоар за децу и младе. Слободан Савић је констатовао да су само три професионална позоришта из Војводине пријавила представе за фестивал. Његову селекцију за децу чине: “Немушти језик” Миливоја Млађеновића, режија и адаптација Јован Грујић, (НП “Стерија” Вршац), “Пепељуга”, по мотивима бајке браће Грим, адаптација и режија Дора Гимешти (НП “Тоша Јовановић” Зрењанин), “Дивљождер” Јована Царана (НП “Тоша Јовановић” Зрењанин), “Три мускетара” Александре Гловцки, по истоименом роману Александра Диме, режија Предраг Штрбац (Дечје позориште Суботица), “Позоришту с љубављу” Боња Лунгова и Константина Каракостова (Дечје позориште Суботица).

Шта нам слоган „Епско и драмско” говори о вашој селекцији?

- Ако погледамо селекцију и редослед представа који је јако битан, онако како је саопштен, увиђамо драматургију фестивала. “Семпер идем”, “Травничка хроника”, “Ана Карењина”, драматизације су великих романа. остале, са изузетком “Густава”, класични су драмски текстови. У позоришту је врло изазовно и захтевно урадити драматизацију прозних дела, поготово кад је реч о Толстоју, Андрићу, па и Лебовићу. Драмским предлошцима урађеним на савремен начин отворена су кључна питања социјалног, па и политичког живота, уз низ егзистенцијалних тема. Мимо концепта, то је по мом мишљењу и седам најбољих представа у Војводини.

Шта мислите о актуелном репртоару позоришних кућа у Војводини?

- Уз општу оскудицу, недостатак пара, осим тога постоји и недостатак идеје, концепта и доследне репертоарске политике.

Да ли то значи да се репертоари креирају стихијски или је препуштено избору гостујућих редитеља?