Српски фриленсери десети у свету по приходима
По приходима које је остварила у прошлој години по броју радника који су самостални, Србија је десета у свету, објавила је платформа за трансфер новца „Пајонир”.
Наша земља је забележила раст од 19 одсто у односу на 2018. годину, када је, по истраживању Универзитета у Оксфорду, била рангирана на једанаестом месту по укупном уделу на тржишту самостално ангажованих радника, преноси РТ Војводине.
Фриленс радници су млади и високообразовани стручњаци, који путем интернета углавном раде за стране компаније у области информационих технологија, преводилачких услуга, дизајна и дигиталног маркетинга. За ангажман на даљину опредељују се због флексибилног радног времена и могућности да раде од куће.
– Фриленсери имају својеврстан тип слободе у свом раду, у смислу да сами одређују када ће да раде, шта ће да раде, које послове ће да прихватају – рекао је фриленс програмер Реља Дамјановић.
По глобалном индексу економије хонорарних послова, највећи скок у прошлој години направиле су Сједињене Америчке Државе, где су зараде фриленсера порасле 78 одсто, док је Србија ушла у топ-10 земаља.
– Платформе су у случају Србије одиграле изузетно значајну улогу, у том смислу што нуде посао младим људима, који су по својим вештинама преквалификовани, или имају таква знања која превазилазе она која тражи српска привреда, која је у овом тренутку и даље на неком рудиментарном нивоу када говоримо о дигиталној трансформацији и изградњи економије заснованој на знању – каже Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика.
Регистар корисника новчаних дознака укључиваће само оне трансакције које се одвијају мимо рачуна у банкама, односно у готовини, преко сервиса као што су „Вестерн јунион”, „Маниграм” или РИА.
Такав пренос новца, како кажу у Народној банци, у највећем броју случајева не односи се на пословне трансфере, већ на личне по другим основама.
Међу ризике таквог вида рада убрајају се несигурност радног места и висине зараде. Налаз Центра за истраживање јавних политика показује да је готово две трећине фриленсера у Србији невидљиво систему. Остали пак уплаћују порезе.
– Ако су фирма, у зависности шта су изабрали, да ли су паушалац, предузетник, предузетник који води књиге, или ДОО, у складу с обликом фирме они плаћају порез. С друге стране, физичка лица, што претпостављамо да је већи број фриленсера, дужна су да плате – по неком старом мишљењу из 2011. године, Министарство финансија је то сврстало као остале приходе – што оквирно изађе готово половина износа који добијете на рачун – објашњава порески саветник Милан Трбојевић.
Корисничко искуство оних који новац добијају из иностранства неће се мењати ни након 1. јуна, када ће, у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, заживети Регистар корисника новчаних дознака, кажу за РТВ у Народној банци, а информације да ће сваку прекограничну трансакцију опорезивати демантују.
– Народна банка Србије није орган који има било какво овлашћење у надлежности пореске политике нити предлаже, или утврђује пореске стопе – напомиње генерални директор Дирекције за законодавно-правне послове Дејан Девић. – С друге стране, Народна банка Србије тим одлукама не намеће ни додатне трошкове, како платним институцијама и банкама, тако и корисницима њихових услуга.
Е. Д. Н.