Srpski frilenseri deseti u svetu po prihodima

Naša zemlja je zabeležila rast od 19 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je, po istraživanju Univerziteta u Oksfordu, bila rangirana na jedanaestom mestu po ukupnom udelu na tržištu samostalno angažovanih radnika, prenosi RT Vojvodine.

Frilens radnici su mladi i visokoobrazovani stručnjaci, koji putem interneta uglavnom rade za strane kompanije u oblasti informacionih tehnologija, prevodilačkih usluga, dizajna i digitalnog marketinga. Za angažman na daljinu opredeljuju se zbog fleksibilnog radnog vremena i mogućnosti da rade od kuće.

– Frilenseri imaju svojevrstan tip slobode u svom radu, u smislu da sami određuju kada će da rade, šta će da rade, koje poslove će da prihvataju – rekao je frilens programer Relja Damjanović.

Po globalnom indeksu ekonomije honorarnih poslova, najveći skok u prošloj godini napravile su Sjedinjene Američke Države, gde su zarade frilensera porasle 78 odsto, dok je Srbija ušla u top-10 zemalja.

– Platforme su u slučaju Srbije odigrale izuzetno značajnu ulogu, u tom smislu što nude posao mladim ljudima, koji su po svojim veštinama prekvalifikovani, ili imaju takva znanja koja prevazilaze ona koja traži srpska privreda, koja je u ovom trenutku i dalje na nekom rudimentarnom nivou kada govorimo o digitalnoj transformaciji i izgradnji ekonomije zasnovanoj na znanju – kaže Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika.

Registar korisnika novčanih doznaka uključivaće samo one transakcije koje se odvijaju mimo računa u bankama, odnosno u gotovini, preko servisa kao što su „Vestern junion”, „Manigram” ili RIA.

Takav prenos novca, kako kažu u Narodnoj banci, u najvećem broju slučajeva ne odnosi se na poslovne transfere, već na lične po drugim osnovama.

Među rizike takvog vida rada ubrajaju se nesigurnost radnog mesta i visine zarade. Nalaz Centra za istraživanje javnih politika pokazuje da je gotovo dve trećine frilensera u Srbiji nevidljivo sistemu. Ostali pak uplaćuju poreze.

– Ako su firma, u zavisnosti šta su izabrali, da li su paušalac, preduzetnik, preduzetnik koji vodi knjige, ili DOO, u skladu s oblikom firme oni plaćaju porez. S druge strane, fizička lica, što pretpostavljamo da je veći broj frilensera, dužna su da plate – po nekom starom mišljenju iz 2011. godine, Ministarstvo finansija je to svrstalo kao ostale prihode – što okvirno izađe gotovo polovina iznosa koji dobijete na račun – objašnjava poreski savetnik Milan Trbojević.

Korisničko iskustvo onih koji novac dobijaju iz inostranstva neće se menjati ni nakon 1. juna, kada će, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, zaživeti Registar korisnika novčanih doznaka, kažu za RTV u Narodnoj banci, a informacije da će svaku prekograničnu transakciju oporezivati demantuju.

– Narodna banka Srbije nije organ koji ima bilo kakvo ovlašćenje u nadležnosti poreske politike niti predlaže, ili utvrđuje poreske stope –  napominje generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove Dejan Dević. – S druge strane, Narodna banka Srbije tim odlukama ne nameće ni dodatne troškove, kako platnim institucijama i bankama, tako i korisnicima njihovih usluga.

E. D. N.