Акредитација високошколских установа у Србији на европском испиту

Ипак, после састанка министра с представницима Конференције универзитета Србије (КОНУС), Савета за високо образовање НАТ-а, Министарство се огласило и  опширним саопштењем о плановима за превазилажење овог проблема.

А проблем је настао пре две године, када је ускраћено пуноправно чланство prеthodniku НАТ-а, Комисији за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) у ENQA, те је ово тело због уочених недостатака стављено под двогодишњи надзор. Под тим надзором је и НАТ, формиран као тело које би требало да отклони недостатке и врати се у статус пуноправног члана ENQA, као следбеник КАПК-а, био практично од самог оснивања, све до краја фебруара, када је одлуком борда директора ENQA, искључен из пуноправног чланства и имаће статус придруженог члана.

Неке од битних замерки, због којих је национално тело за акредитацију године стављено под надзор европске асоцијације, јесу да су се рецензентске комисије у високошколским институцијама у акредитационом процесу задржавале по пар сати, уместо и по неколико дана, да се више пажње придаје бирократији него што се ставља акценат на квалитет високог образовања, да постоји доминација малог броја институција у поступку акредитације, док се нечије мишљење и не чује, иако се процес акредитације односи и на њих, да другостепени орган, коме се странке у поступку могу жалити, није у оквиру НАТ-а, него је то Национални савет. Из ENQA су замерили и што је директор НАТ-а ангажован и на високошколској установи, чиме се не може постићи пуна независност, а тражено је и да се утврде реални трошкови акредитационог процеса јер значајно оптерећују високошколске установе, с једне стране, док са друге рецензенти добију и по 100 хиљада динара за неколико сати рада.

Такође је тражено да се успоставе јединствени критеријуми исхода акредитационог процеса, како би одлуке које доноси Комисија за акредитацију и проверу квалитета биле пођеднаке за све учеснике у поступку акредитације, а не да, као до сада, различита правила важе за различите високошколске установе. Једна од највећих примедби је и нетранспарентност процеса акредитације, која омогућава висок степен корупције. Примећено је и да се на сајту НАТ-а не објављују извештаји о акредитацији, спискови рецензентских комисија, нити комплетни записници са седница.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, са свим сарадницима у области високог образовања представиће у јуну прву платформу Стратегије високог образовања, до 2030. године, када ће бити и презентован модел институције (завод, институт) која ће се бавити питањима вредновања квалитета на високошколским установама између две акредитације.

Министарство, у свом саопштењу, не коментарише све ове замерке, али зато тврди да је у току надзора НАТ-а констатовано и да је значајно унапређен поступак акредитације високошколских установа, нарочито увођењем јединственог информационог система у просвети, у којем постоје јасне базе запослених у високом образовању које користи и НАТ у поступку акредитације, те је тиме онемогућено да високошколске установе манипулишу подацима о запосленима, те да је ENQA је похвалила укључивање послодаваца у Управни одбор НАТ-а.

У коментарима Министарства нашла се замерка да у раду овог тела студенти нису заступљени као пуноправни чланови Управног одбора, уз обећање да ће то омогућити Закон о студентском организовању, који ће бити усвојен у септембру. Системске измене Закона о високом образовању у септембру ће могућити и да се у оквиру НАТ-а формира посебно тело (борд правника и стручњака из високог образовања) који би имали статус другостепене жалбене комисије.

Овим саопштењем најављују се и скоре кадровске измене у НАТ-у, те подсећа да Министарство има право, да повремено, у изузетним приликама, тражи извештај од НАТ-а, који је дужан да бар једном годишње извештај о раду подноси Влади Републике Србије.

Д. Д.