Нафта готово упола јефтинија, а гориво неколико динара

Наиме, почетком јануара барел „брента” коштао је око 68,50 долара, а сада се иста количина продаје за нешто више од 37 долара. И поред тако значајног пада цене сирове нафте, цена горива на домаћем тржишту није се значајно променила. Ипак, по речима генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, гориво у Србији јефтиније је него на почетку године, и то око три динара – када је реч о безоловном бензину и готово седам динара по литру евродизела.

– До промене цене горива, без обзира на то да ли је реч о промени навише или наниже, долази због промене трошкова нафтних компанија у читавом логистичком ланцу – од нафтних поља до бензинске станице, а да би се промена с почетка тог ланца одразила на крај, потребно је да протекне одређено време које се разликује од земље до земље – каже Мићовић. – Колико ће времена протећи зависи од много фактора, али пре свега од тога да ли држава има своју нафту, да ли има рафинерију или њих више – што значи производњу деривата на сопственој територији, да ли се тржиште снабдева искључиво куповином деривата нафте... Изузетно је важно и да ли земља има излаз на море јер је тада понуда деривата далеко већа, а важну улогу игра и степен развијености тржишне конкуренције. Нема правила, али уколико се ниске цене сирове нафте, као што је сада случај, задрже одређени период – на цену горива у Србији то ће се одразити, али тек за неколико недеља.

Напомињући да се од краја јануара на тржишту Србије цене горива непрестано смањују, Мићовић указује на то да је то последица готово константног тренда смањења цене сирове нафте који је започео одмах након Нове године.

– Незахвално је процењивати колико ће се садашња ситуација на светском тржишту нафте одразити на цену горива, односно у којем смеру ће се промене дешавати. Тржиште је веома динамично и, што је за потрошаче у Србији важно, с обзиром на то да наша земља у великој мери зависи од увоза сирове нафте и деривата нафте – промене цене сирове нафте на глобалном тржишту, без обзира на смер у којем се креће, одражава се и на цену горива у Србији, наравно, сразмерно заступљености у крајњој цени. Треба рећи и то да фискалне дажбине у садашњој цени горива на нашем тржишту имају значајан удео па, рецимо, у цени литра евродизела, који кошта око 157,5 динара, износе око 86,6 динара – каже Мићовић.

По његовим речима, ако се повуче паралела са сличним сценариом од пре четири године, када је цене нафте такође била ниска – извесно је да то не може трајати дуго јер то, истина у различитој мери, не одговара никоме.

Нагли пад цене „брента”, указује Томислав Мићовић, последица је изузетно агресивног одговора Судијске Арабије на одлуку Русије да не подржи даље смањење производње нафте у оквиру споразума земаља произвођача нафте ОПЕК+.

– Гледишта те две земље – извознице нафте о потреби за усклађивањем нивоа производње нафте с све већим падом потражње очигледно се разликују – истиче Мићовић. – Русија сматра да је даље смањење производње непотребно или да то није права мера у овом тренутку, што је испровоцирало Саудијску Арабију на „одмазду” – односно промптно повећање понуде нафте по цени коју је тешко одбити.

– Пре четири године цена барела „брента” пала је испод 28 долара, али је за два месеца премашила 40, а потом за наредна два и 50 долара и на том нивоу се стабилизовала. Промене које су се тада дешавле биле су последица разлаза па договора земаља – произвођача нафте, а у циљу подизања цене црног злата на ниво одрживог развоја. Наравно, тај ниво није једнак за налазишта на Блиском истоку, Русији, Северном мору или за производњу нафте из шкриљаца у Сједињеним Америчким Државама, али је сигурно да цена испод 30 долара барел не омогућава опстанак никоме или, да будем прецизан, великој већини произвођача нафте и уколико би се задржала у дужем временском периоду инвестиција у истраживање и производњу биле би значајно редуковане, што би створило проблем већ за неколико година пошто понуда не би могла да одговори умерено растућој тражњи – рекао је Мићовић.

Д. Млађеновић