ЦЕРТ и РЈТ: Расте број хакерских напада" у Србији

БЕОГРАД:  Све већи број "сајбер напада" се бележи сваке године, како на грађане и приватне компаније у Србији, тако и на информационо-комуникационе системе (ИКТ) државних институција у секторима енергетике, здравства, финансија, инфраструктуре и других, а који према закону имају посебан значај за нашу земљу.



На основу података Тужиластва за вискоко технолошки криминал, број предмета у области "сајбер криминала" у Србији сваке године расте за више од 20 одсто.



Тужиластво за високо технолошки криминал примило је у прошлој години 3.834 нових предмета, док их је у 2018. било 3.122, а предмети се односе на различита кривична дела из области коју покрива ово одељење Републичког јавног тужилаштва (РЈТ).



"Повећање у 2019. у односу на 2018. годину износи 23 процента, чиме се наставља тренд дугогодишњег раста броја предмета у овој области од преко 20 одсто годишње", кажу у Тужилаштву за Танјуг.



Новим Законом о информационој безбедности из прошле године дефинисано је иначе да су сви критични државни инфраструктурни системи од посебног значаја у обавези да од сваке наредне године до 28. фебруара доставе националном ЦЕРТ-у, односно Министарству трговине, туризма и телекомуникација, све статистичке податке о броју и типу инцидената који се десио у њиховим системима.



Јован Милосављевић из Националног центра за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима - ЦЕРТ, који делује у оквиру РАТЕЛ-а, каже да према подацима с краја 2019. године, ЦЕРТУ-у су пријављена 152 инцидента, али да то није реални показатељ стања на терену.



И даље велики број пријава инцидената стиже из иностранства, односно, других националних ЦЕРТ-ова у свету.



Највише се јављају такозване "фишинг кампање", затим различити типови малвера, односно, такозвани изнуђивачки софтвери који "закључавају" рачунаре.



"То је најједноставнији начин на који хакери могу да упадну у неки систем јер је највећи број људи знатижељан, па из незнања, или жеље да нешто сазнају, кликну на неки линк који води ка малициозном садржају, и такав садржај преузму на свој рачунар и рашире га по мрежи", објашњава Милосављевић.



Фишинг кампања има своје различите облике који зависе од самих нападача, односно хакера, па је чест случај да "вирус" закључа нечији рачунар и да затим хакери траже откупнину како би "ослободили" хаковани компјутер.



Препорука Националног ЦЕРТ-а грађанима је да информације о свим актуелностима из области информационе безбедности потраже на званичној страници ове институције.



У овом тренутку у иностранству се, према информацијама српског ЦЕРТ-а, злоупотребљава чак и појава корона вируса у свету.



У појединим државама у иностранству грађанима стиже на мејл адресу порука која садржи заштитни знак Светске здравствене организације и у којој се наводи да је неопходно да грађанин унесе своје податке, корисничко име и лозинку, а наводно ће затим од СЗО добити мере заштите од корона вируса.



То је, напомиње Милосављевић, лажни сајт СЗО, а хакери овим уствари желе да прикупе личне податке грађана, јер корисници најчешће имају исте лозинке за различите налоге на друштвеним мрежама.



У Србији, истиче, према последњим подацима нема таквих напада.



Како би се запослени у државним институција, приватним компанијама али и грађани упознали са информационом безбедношћу, РАТЕЛ организује радионице којима едукује како да се препозна евентуална опасност од хакерских напада.



"Активно припремамо наставак радионица на Платформи за симулацију сајбер напада, које ћемо наменити колегама које раде у институцијама и компанијама које представљају критичну инфраструктуру Србије", наводи Милосављевић.



Национални ЦЕРТ је део Трустед Интродуцер листе, која окупља ЦЕРТ тимове из целог света, а током 2019. године постао је члан ФИРСТ-а (Форум оф Инцидент Респонсе анд Sеcurity Теамс).



Тренутно је у току и регистрација свих ИКТ система код Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а која траје до 12. маја ове године.