Жене, хајдуци и луда браћа која због љубоморе разарају хотел у Паланци

И данас није реткост да жене, посебно оне с естраде и старлете, воле „блискост жестоких момака“ јер то зна и да се исплати. У prеthodnim вековима биле су слабе на хајдуке, док је сиромашан свет пуким бандитима, друмским разбојницима, сецикесама, али и убицама, додавао ореол хероја.

Пре више од три века у самој Паланци, па и атару, било је доста хајдука, али на посебно гласу био је извесни Црни (Кара) Максим, о коме се причало само шапатом јер је на неки начин био је неформални газда вароши. Нико му није знао право име и презиме, мада и данас има спремних да и под заклетвом наведу ко је био, из које је куће, шта је волео од јела и пића, колико зулума начинио и блага оробио од богатих газда и племића, колико лепотица обљубио... Сведоцима су гробови одавно зарасли у траву, а летописци били лењи да евидентирају сва његова непочинства.   

Ипак, остало је записано да су у та времена људи са знатним иметком и много новца, пре поласка на неко дуже путовања остављали тестамент јер нису знали хоће ли се живи вратити. Прагматично су то чинили да се потомци не би крвили око наслеђа ако домаћин изгуби главу. Кажу да је Максим, мада је био разбојник, био и омиљен међу сиротињом јер је углавном отимао од богатих и делом помагао гологузију. Све чак и превише личи на великодушног „праведника“ из Шервудске шуме Робина Худа. Они који нису склони митоманији и јефтиној романтици, прозаично објашњавају да су хајдуци заиста пљачкали богате јер од сиромашног човека нису имали шта отети, а да ли су плен с неким делили – тешко је проверљиво. Осим што су вероватно неку мрвицу удељивали јатацима. Како народ одвајкада мрзи власт, тако уме и од разбојника да прави јунака, те се причало да је Максим био наочит човек, па се, наводно није нудио удатим женама, већ само удовицама и у то време ретким распуштеницама, које су га дочекивале не само раширених руку. Све анегдете о њему достојне су драматургије турских и латино телевизијских новела. Као што обично бива, Максим је пао због издаје јер га је војска опколила негде у околини Парага, није хтео да се преда, борио се док је год могао и био убијен.

      Било је, међутим, и обичних битанги, спремних да упадну на салаш па пребијају и убија домаћине, чак и за полу суве сланине и неколико пари кобасица. Зато је администрација царице Марија Терезија наредила да се салаши морају груписати, не сме их бити мање од 17 јер су усамљени били лак плен. Обични паори пљачкање богатих нису третирали као зулум већ сопствену освету према класи недодирљивих.            

      Паланка је, иначе, почетком 20. века имала пет хотела, а највећи у овом делу Бачке био је „Дунав“, који је радио на углу садашњих улица Југословенске армије и Жарка Зрењанина. И за данашње прилике био је велики, с доста соба и апартмана, лепо уређеном баштом где је концертирао оркестар, кугланом, билијарима, тениским игралиштем, једном већом салом и неколико мањих. По једној верзији, остарели власник, извесни Ројтер, продао је хотел трговцу Ерлеману, који је имао велику радњу за продају текстила и то на месту где је сада кафић „Орхидеја“. Недуго по пазару, нови власници су хотел порушили, сав материјал, па и плац, продали. По новосадским хотелима могли су се дуго видети столњаци на којима је писало „Хотел Дунав Немачка Паланка“

По реалистичној верзији, нови власник је хотел купио из чисто шпекулативних разлога јер је пред сам почетак Великог рата потражња за грађевинском материјалом била велика, а трговац је том трансакцијом згрнуо грдне паре. По другој верзији, коју овдашњи свет преферира, нови власници су била два брата заљубљена у извесну лепу Ану из Бача, која је, наводно, ашиковала с обојицом. Како ни један није хтео да одступи, толико су се посвађали и омрзли да су хотел разградили и поделили – циглу по циглу. Испало је да је фатална дама уназадила месно хотелијерство јер  Паланка данас има само један хотел с три звездице. Неки летописци тврде да су свађу браће потпиривали и власници других хотела, наравно да би се ратосиљали конкуренције. Ту вероватно има истине, мада као сценарио за евентуалну ТВ серију прича о љубавном троуглу пије више воде.                                                                                     

Милош Суџум