Завршено суђење за породични обрачун у Ђурђеву

Оптужени је признао да је пуцао из пиштоља, када му је син задобио повреде у пределу груди, и плачући казао да се каје, али је објаснио да је то учинио након што му је дозлогрдило да му овај загорачава живот. Он је сумњао да је његов наследник склон алкохолу и дрогама, а знао је да је дужан толико да му долазе у дом по своје извршитељи и нарко-дилери.

Пред већем, којем председава судија Ивана Јосифовић, син окривљеног је искористио право привилегованог сведока да не сведочи, и казао да се не придружује кривичном прогону, те да моли суд да што пре напусти судницу због нелагодности, што му је и одобрено.

По наводима оптужнице, 5. априла прошле године окривљени је, после расправе, повукао обарач свог пиштоља.

У завршној речи заступница оптужног акта, заменица вишег јавног тужиоца Јелена Стојаковић Мустакас је навела да је он у својој одбрани описао догађај како је наведено у оптужници, а да је очигледно да су породични односи у дужем периоду били нарушени.  Супруга окривљеног Весна Т. казала је да се осећа кривом што је жива и да су она и муж желели све најбоље, али да им је син постао алкохоличар и наркоман.

Некад би сатима лежао у кади напуњеној хладном водом, казала је она.

Како је додала, долазили су им у кућу због његових дугова и говорили им да ће га „провозати у гепеку”.

Муж им је дао неке паре и предлагао да њега казне уместо сина. Такође, месец пре догађаја, клечао је пред сином плачући и молећи га да се доведе у ред. Две недеље нисам ни проговара ни јела, па сам завршила на лечењу, али нисам била болесна, казала је.

Весна Т. је навела да су одлучили да продају стару кућу да би решили проблеме, али на крају се и то искомпликовало.

У једном периоду смо муж и ја користили један пар штака јер смо били слабо покретни, а он није помагао око ложења ватре, набавке хране, превоза до лекара, већ су то чиниле комшије. Иначе, у више наврата је разлупао ствари по кући, испричала је мајка оштећеног.  

Бранилац окривљеног адвокат Кристиан Венцел је, износећи завршну реч, нагласио да одбрана стоји на становишту да се ради о делу намах, које подразумева блажу казну. Он је уверења да је оштећени својим увредама, зависничким понашањем и дуговима значајно допринео афектном стању окривљеног у тренутку догађаја.

Адвокат је додао да оптужени има нарочито олакшавајуће околности искреност у поступку – односно у целости прихватање чињеничног описа, неосуђиваност, озбиљно нарушено здравствено стање, кајање, позив полицији и екипи Хитне помоћи, без бекства, а ту је и изјава оштећеног да се не придружује кривичном прогону нити да ће поставити одштетни захтев. Посебно је истакао да је његов брањеник могао завршити дело да је имао намеру да убије и на крају је затражио пуштање из притвора у којем је окривљени готово годину.

Све сам тачно рекао шта се догодило, чак смо неке ствари супруга и ја прећутали да бисмо заштитили сина. Ипак, казао сам му: што ме тераш да се убијем, а он ми је одговорио да немам храбрости за то. Сада су ми ноћи бесане, казао је окривљени у завршној речи док му је суза сузу стизала.

Према његовим речима, поштоваће сваку одлуку суда.

Немам речи да опишем колико се кајем. Немам мржње и беса према њему, али жао ми га је. Брине ме шта ће бити с мојом супругом и са мном после свега, навео је окривљени.

И његова жена, која се после сведочења придружила публици, наслонила је главу на наслон клупе испред себе и полугласно плакала, гледајући у под.   

Напету атмосферу у судници мало је спустило излагање искусног вештака за судску психијатрију др Гордане Мишић Павков, која је образлагала тимски налаз и мишљење. Она је допринос окривљеног и оштећеног догађају поделила на равне части. Споменула је пасивну дуготрајну агресију окривљеног кроз прозивке и ону манифестовану коју је приказао син, као и анализу односа окривљеног с његовом супругом.

На крају је председавајућа већу судија Јосифовић дозволила да окривљени пољуби своју супругу у ходнику испред суднице пре него што су му припадници затворског обезбеђења ставили лисице.

Објављивање пресуде заказано је за петак, 28. фебруар.                                                                             

М. Вујачић