ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА: Силађи као некад Леринц

Као и већина клубова, током турбулентних балканских година, мењао је имена, називе, престајао са радом, вршио фузије и слично. Био је: ЈАК (Југословенски атлетски клуб), Ешћег, Аик Бачка Топола, па само Бачка Топола, да би 2013. године вратио свој стари назив ТСЦ. Међутим, ови подаци нису тема ове стручне приче, они служе само као увод.     

Из Бачке Тополе су потекли бројни познати фудбалери: Душан Тадић, Никола Жигић, Златко Крмпотић, Андрија Калуђеровић, Звездан Терзић, Миклош Орсаг и између још бројних других, посебно омиљени Ласло Леринц, легендарни фудбалер Војводине, који је оставио најдужи временски стаж. Душан Тадић је, нема сумње, највеће име чија је нога додирнула фудбалску лопту у Бачкој Тополи, али је он већ као пионир кренуо пут Новог Сада и касније Холандије и Енглеске.

О његовим играма у великом Ајаксу из Амстердама се и песме певају.

Ласло Леринц је 10 година провео као играч у Бачкој Тополи, а исто толико у новосадској Војводини. Нема тог искреног и памтљивог сведока историје фудбала са некадашњих простора, од Триглава па све до Вардара, који се није дивио његовој вихорној брзини и особеној појави. Та његова брзина и добре игре су обележиле целу седму деценију прошлог века, колико је носио дрес Војводине, а пре и касније своје Бачке Тополе. Он је био Усаин Болт у копачкама, пре него што је и рођен највећи спринтер на планети.

Протеклог викенда је високопласирани ТСЦ у Сенти, у другом колу пролећног дела првенства, одиграо са Партизаном 1:1. Свој јубиларни, десети гол у првенству је постигао Владимир Силађи (26) и то на какав начин. Све у трку, баш попут свог славног prеthodnika Ласла Леринца. На величанствен начин је најпре уштоповао у првом додиру лопту, којој, као и себи није, зауставио кретање прослеђујући  је на дупли пас Лукићу и после Лукићевог шута  следи његова неумољива егзекуција за свој десети гол.

Сви су на стадиону поскочили, а верујемо и гледаоци крај ТВ пријемника.

Оно што даје посебну драж овом голу је романескни досадашњи садржај Силађијеве каријере. Он је за разлику од горе, до сада, славнијих имена у Бачку Тополу дошао газећи по трњу неизвесности, почесто играјући фудбал и бесплатно да би га обасјали велики рефлектори и око ТВ камера.

Поникао је у Војводини, у којој је за сениорски тим забележио само један наступ, али га то није поколебало да истрајава и да заобилазним путем, играјући за Пролетер из Новог Сада, Слогу из Темерина, Тимок из Зајечара, ЧСК из Челарева, оствари део својих дечачких снова.

Стручно наравоученије за све младе који желе остварење својих снова. Никад није касно. Нема малих и великих клубова. Будите упорни као Владимир Силађи, али морате имати и нешто, базично, осим воље, урођено. Рецимо брзину попут Ласла Леринца, имагинацију Душана Тадића или нешто друго што вас издваја, јер природа прави равнотеже.

Фудбал не враћа увек колико му ви дајете и колику имате жудњу за славом. О онима у дубокој сенци се не пише. Дуг је и мукотрпан пут до славе.

Светозар Чича, фудбалски тренер