IZ STRUČNOG UGLA: Silađi kao nekad Lerinc

Kao i većina klubova, tokom turbulentnih balkanskih godina, menjao je imena, nazive, prestajao sa radom, vršio fuzije i slično. Bio je: JAK (Jugoslovenski atletski klub), Ešćeg, Aik Bačka Topola, pa samo Bačka Topola, da bi 2013. godine vratio svoj stari naziv TSC. Međutim, ovi podaci nisu tema ove stručne priče, oni služe samo kao uvod.     

Iz Bačke Topole su potekli brojni poznati fudbaleri: Dušan Tadić, Nikola Žigić, Zlatko Krmpotić, Andrija Kaluđerović, Zvezdan Terzić, Mikloš Orsag i između još brojnih drugih, posebno omiljeni Laslo Lerinc, legendarni fudbaler Vojvodine, koji je ostavio najduži vremenski staž. Dušan Tadić je, nema sumnje, najveće ime čija je noga dodirnula fudbalsku loptu u Bačkoj Topoli, ali je on već kao pionir krenuo put Novog Sada i kasnije Holandije i Engleske.

O njegovim igrama u velikom Ajaksu iz Amsterdama se i pesme pevaju.

Laslo Lerinc je 10 godina proveo kao igrač u Bačkoj Topoli, a isto toliko u novosadskoj Vojvodini. Nema tog iskrenog i pamtljivog svedoka istorije fudbala sa nekadašnjih prostora, od Triglava pa sve do Vardara, koji se nije divio njegovoj vihornoj brzini i osobenoj pojavi. Ta njegova brzina i dobre igre su obeležile celu sedmu deceniju prošlog veka, koliko je nosio dres Vojvodine, a pre i kasnije svoje Bačke Topole. On je bio Usain Bolt u kopačkama, pre nego što je i rođen najveći sprinter na planeti.

Proteklog vikenda je visokoplasirani TSC u Senti, u drugom kolu prolećnog dela prvenstva, odigrao sa Partizanom 1:1. Svoj jubilarni, deseti gol u prvenstvu je postigao Vladimir Silađi (26) i to na kakav način. Sve u trku, baš poput svog slavnog prethodnika Lasla Lerinca. Na veličanstven način je najpre uštopovao u prvom dodiru loptu, kojoj, kao i sebi nije, zaustavio kretanje prosleđujući  je na dupli pas Lukiću i posle Lukićevog šuta  sledi njegova neumoljiva egzekucija za svoj deseti gol.

Svi su na stadionu poskočili, a verujemo i gledaoci kraj TV prijemnika.

Ono što daje posebnu draž ovom golu je romaneskni dosadašnji sadržaj Silađijeve karijere. On je za razliku od gore, do sada, slavnijih imena u Bačku Topolu došao gazeći po trnju neizvesnosti, počesto igrajući fudbal i besplatno da bi ga obasjali veliki reflektori i oko TV kamera.

Ponikao je u Vojvodini, u kojoj je za seniorski tim zabeležio samo jedan nastup, ali ga to nije pokolebalo da istrajava i da zaobilaznim putem, igrajući za Proleter iz Novog Sada, Slogu iz Temerina, Timok iz Zaječara, ČSK iz Čelareva, ostvari deo svojih dečačkih snova.

Stručno naravoučenije za sve mlade koji žele ostvarenje svojih snova. Nikad nije kasno. Nema malih i velikih klubova. Budite uporni kao Vladimir Silađi, ali morate imati i nešto, bazično, osim volje, urođeno. Recimo brzinu poput Lasla Lerinca, imaginaciju Dušana Tadića ili nešto drugo što vas izdvaja, jer priroda pravi ravnoteže.

Fudbal ne vraća uvek koliko mu vi dajete i koliku imate žudnju za slavom. O onima u dubokoj senci se ne piše. Dug je i mukotrpan put do slave.

Svetozar Čiča, fudbalski trener