Документа холандских служби: Руски "Бук" није оборио малезијски авион
Војна обавештајна служба Холандије није пронашла ниједну ракету комплекса „Бук“ која би могла да обори малезијски „боинг“, који се срушио у близини Доњецка 2014. године, наводи холандски новинар Макс Фон дер Верф у ауторском чланку под називом „Да ли је истрага око авиона на лету МХ17 спроведена на исправан начин“.
Новинар је на свом порталу објавио поједине документе Зејдничке истражне групе, међу којима су се нашла и писма која је тамошња војна обавештајна служба слала тужилаштву у којима се наводило да ли су ракетни комплекси „Бук“ били разлог због чега се тај авион срушио.
У тексту се говори о 11. локација, на којима су се у време трагедије налазили украјински ракетни системи „Бук“ (осам локација), као и руски (три локације).
Према подацима обавештајне службе, свих 11 система били су распоређени на удаљености од најмање 66 километара од места пада авиона, док су се три идентификована руска система налазила на територији Русије.
Летео ван домета: Руски системи нису могли да оборе МХ17
Полазећи од тога, очигледно је да је авион на лету МХ17 летео ван домета свих украјинских и руских локација, на којима се налази ракетни систем „Бук“, наводи се у тексту.
Међутим, за Фон дер Верфа је поражавајуће то што је холандска војска тврдила да су се сви украјински системи налазили у својим базама и нису били распоређивани на терену током операција у Донбасу, упркос чињеници да су 12. јула 2014. године, само неколико дана пре пада авиона, били доведени у пуну борбену приправност.
Поред система „Бук“, холандски новинар наводи да је обавештајна служба проучила и друге копнене системе ПВО, који су се налазили у том региону у време пада авиона, и који су могли да оборе авион, а реч је о украјинском комплексу С-300ПС „Волхов М-6“, као и о систему С-300ПМ2 „Фаворит“, који се налази у саставу наоружања Русије.
Како се наводи, украјински системи су били удаљени најмање 250 километара од тачке пада МХ17, док је њихов домет 75 километара. Према томе, закључује се да С-300ПС „Волхов-М6“ нису коришћени за обарање летелице.
Истовремено, у документу се истиче да су једини идентификовани системи, који имају довољно широк домет да би оборили тај авион – два система С-300ПМ2 „Фаворит“, оружаних снага Русије, који су распоређени недалеко од Ростова на Дону“.
Ни једна ракета није примећена да је летела из правца Русије
Како би одбацио могућност да је ракета С-300ПМ2 оборила малезијски авион, новинар указује на то да холандксе службе поседују информацију о коришћењу радио-локационих станица, које се се налазе у близини великих насељених места, те да би оне засигурно забележиле лансирање ракете класе „земља-ваздух“ – међутим, обавештајна служба не располаже таквим подацима.
С тим у вези Фон дер Верф износи закључак да „војна обавештајна служба Холандије 21. септембра 2016. године (седмицу пре прес-конференције истражне групе о паду авиона) није добила информације о томе да је ракета руског система пресекла границу са Украјином током сукоба“.
„То нас враћа на првобитно питање – да ли је истрага о паду авиона на лету МХ17 спроведена на исправан начин? Полазећи од анализа које сам спроводио prеthodnih година, код мене се појавила сумња, а нове информације из ова четири документа само су повећавале те сумње“, закључио је Фон дер Верф.
Подсетимо, раније су медији пренели, позивајући се на Канцеларију генералног тужиоца Русије, да Холандија избегава свеобухватну истрагу у вези са авионском несрећом МХ17.
Пад малезијског авиона на лету МХ17
Путнички авион „боинг 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посада који су се налазили у авиону није преживео.
Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су пак изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини. Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе.
За истрагу о авионској несрећи формирана је међународна Заједничка истражна група, коју чине представници Аустралије, Белгије, Малезије, Холандије и Украјине.
Спутњик