Изложба Монике Сигети у Галерији СУЛУВ-а

На изложби ће бити представљени перформативни ауто-еротски портрети који деле простор формата/екрана са сегментима из стварности као што су: гумене рукавице, пластична кутија за чување банане или подругљиви Whoopee цусхион. Сви ти објекти, по речима ауторке алудирају на недостајећу димензију виртуелне слике, а то су изостављени чулни надражаји и емоције. Употребила је, како објашњава, дигиталне апликације које дуплирају жељени покрет тела и лица, и притом га преводе у потпуно нови приказ, а потом је тај процес пренела на платно, додајући му нове фрагменте.

Људско тело постаје предмет изједначен са осталим објектима. Фокус је на горњем делу тела, приступачнијем нашој предњој камери телефона. Мултиплицирани портрети јесу превентивно удвајање себе, бег од пост-интернет отуђености, каже Моника Сигети.

Како додаје, дигитална трансформација тела проширује нашу телесност на нове облике појавности унутар виртуалног: нашег другог постојања.

Доступни софтвери нам омогућавају бескрајне протетичке измене и допуне. Добили смо бесплатну онлајн виртуелну хирургију, каже уметница.

Моника Сигети (Нови Сад, 1979) је завршила основне студије – сликарство (2003) и мастер студије – нове ликовне медије (2011) на Академији уметности у Новом Саду. Њена перформативна пракса обухвата различите медије од цртежа, колажа, слике до фотографије, видеа и инсталација. Истражује границе идентитета у виртуелном свету, интимни простор насупрот виралном, јавном. Од 1997. активно излаже на самосталним и групним изложбама. Њен досадашњи рад објављен је у више публикација. Суделовала је у више уметничких пројеката у земљи и иностранству. Боравила је и стварала у оквиру Ците интернатионале дес Артс, Париз, Француска (2011), eu-art-network, Cselley Мухле, Аустрија (2018) итд. Члан је СУЛУВ-а од 2006. и УЛУВ-а Врбас од 2000. Од 2017. има статус самосталног уметника проширених медија.

Изложба ће трајати до 28. фебруара.

Н.П.