ТВОЈА РЕЧ Ненад Бараковић (28): Тешко је заинтересовати људе

Неки то раде на можда чудан начин као, рецимо, Ненадов нов ауторски бенд у ком свира бас, а који се зове ТБК (YouTube канал ТБКБГД) и дефинише као београдски rock’n’roll бенд. Премда су сва четворица музичара из Војводине (двојица из Зрењанина и један из Житишта), своју скупину доживљавају као културолошки мост између престонице и провинције, кријући иронију иза сатире. На крају крајева, и кроз цео интервју провлачи се доза сарказма, па сад - ко га разуме, воли и прихвата...

Такође, Ненад се бави и новинарством, тачније пише за неколико портала од којих истиче онај кој се бави промовисањем културе - gldistе.rs, а који заиста јесте београдски. 

- Одакле сад да кренем... Тренутно се бавим новинарством и од тога живим. Радим за сајт који прави цлицкбаит вести, пишемо дневнополитичке теме, што је занимљиво, јер ту социолошки можемо да приступимо и видимо за шта се људи „закаче”. Онда размишљам да то може да ми помогне у процесу стварање песме - почиње своју причу наш саговорник.

Значи, ти си све повезао...?

- Па, да, трудим се да свим тим чиме се бавим направим једну... Хм...

...композицију...?

- ... целисходну сврсисходност...

Доооброоо... И, за шта се људи највише „каче” па ти добијеш инспирацију?

- Бавим се мало и писањем, онда све посматрам из унутрашњег света. А ово са бендом, мислим да на наше стварање утиче спољна ситуација и посматрање околине споља.

Да ли је бољи призор изнутра или споља?

- То је све до појединца, јер је све субјективно. Све је то океј, све је то у реду јер не бих све да црним.

Али, није ни све бело...

- Није, али зависи шта гледаш. Зависи какав имаш приступ стварима. То је као кад појединац посматра свет и покушава да гледа само лепо, а има и оних који само траже неку ману и закаче се за њу.

Је л’ успеваш да одолиш манама, а да пронађеш нешто позитивно?

- Ја се трудим да се безусловно препустим стварима и онда су у питању позитивне ствари, јер зашто тражити длаку у јајету...

Шта је оно што те још мотивише да се изразиш у музици?

- То је та потреба за свирањем. Свирам од своје 12, 13, 14. године. Имам 150 одсвираних свирки, што са бендом, што сам. Јер, много сам тезгарио, па имам веће искуство него да сам свирао само са ауторским бендом. Као појединац, кад свираш сам, сусрећеш се са неким другим стварима.

Шта те више испуњава?

- Више те испуњава прављење ауторске музике, али ово је једно велико искуство које музичари који се баве ауторском музиком знају да потцене.

Можемо да кажемо да, практично, не постајеш комплетан музичар ако немаш и једно и друго?

- Не, нисам то хтео да кажем, али је ово битно искуство које неко не мора да проживи. Али мислим да, свако ко га има, другачије посматра људе који се баве тезгарошким свирањем. То је као и са новинарством, а ја више волим да урадим интервју с неком особом, да напишем музичко-истраживачки текст.

Имаш ли простора да радиш тако нешто?

- Имам, али немам простора да ту зарађујем. Ту где зарађујем, искључиво се бавим оним што се тражи.

Која је твоја улога у бенду ТБК?

- Први пут ми се дешава да имам бенд у ком свако зна нешто што остали не знају, а има и ствари у којима се поклапамо. Озбиљни су доста музичари. Прву песму „Идемо до клаба” сам ја писао, што може да буде врло озбиљан текст иако звучи шаљиво. Свако може да је протумачи на другачији начин. Ми јесмо узели београдски звук, јер смо београдски бенд...

А одакле сте? Један вам је из Житишта, двојица из Зрењанина, ти си из Беочина...

- Али смо београдски бенд.

Зашто београдски? Сви сте из провинције...

- Зашто да не? Ми се осећамо као Београђани... Што не бисмо, онда, направили београдски бенд?

Извињавам се... Ето, направили сте га...

- Да. Ми већ имамо песме за албум иако постојимо око месец дана. Ето, 21. фебруара нам излази нови спот за песму „Соба у Бигз-у”, а то је култна зграда у Београду, па смо ми као београдски бенд одлучили да посветимо песму београдској сцени и београдском асфалту.

Како је могуће да један Сремац и три Банаћанина одлуче да одбаце свој војвођански идентитет зарад Београда и београдске публике?

- Мислим да се у Новом Саду највише слуша панк-рок, а с овим нашим звуком је логично да будемо београдски бенд. Нема ту пуно филозофије... Кад си у селу од 12.000 становника, а треба да задовољиш укус једног процента становништва, колико је то? А ако смо београдски бенд у живи два милиона људи, колики је онда тај један проценат? Ми се не ограничавамо - ми смо београдски бенд који ствара у Војводини. Желимо да будемо културолошки мост.

Шта је оно што недостаје како би музичка понуда била квалитетнија, а чега има превише што загађује публику?

- Сад опет да мрачим и причам како музичка сцена не ваља... Али, имамо јако добру аутотуне и реп музику... То је све врло квалитетно, чим толико људи слуша.

Сад нисам сигурна да ли си ироничан...

- Нека остане под велом мистерије...

Али, зашто онда ви не радите тако ако то већина тражи?

- Можда још нисмо довољно музички напредовали да бисмо то радили, што не значи да нећемо у будућности.

Значи, дозволићете да вас већина исквари?

- Не, али ако осетимо потребу да правимо то, што да не.

Шта треба да се деси да бисте имали такву потребу? Мислиш да би једног дана могао да се погледаш у огледало и кажеш да си испунио своје музичке циљеве и да си то достојанствено радио?

- Не, ово је све била шала.

Аха, нема више вела мистерије...

- Завеса је пала. Покушавамо да приближимо р’н’р музику широј публици што је поприлично тешко данас, јер људима траје пажња 15 секунди. Толико траје Story на Инстаграму и незгодно је да направите нешто што траје три минута, а да заинтересује људе. А р’н’р је нешто што је архаично али је увек ту, а аутотуне ће проћи, јер је то тренутни тренд.

Рекао си да постојите око месец дана... Како за сада публика реагује на вас, како сте задовољни и да ли вам то даје ветар у леђа или ће вас ускоро натерати да размишљате о аутотуне-у?

- Мени даје ветар у леђа јер дуго нисам имао ауторски бенд. Сва четворица слично доживљавамо музику и оно шта треба да радимо... Шта је било питање? Ја одем у дигресију, причам самоиницијативно...

Видим, то је тих 15 секунди пажње... Питала сам те за реакције публике и како утиче на вас?

- Избацили смо за сад један сингл и то је испраћено и на радио станицама, имали смо гостовања, пишу о нама и то нам све даје ветар у леђа, али ти сам треба то себи да даш.

На који начин?

- Опет се враћам на оно да треба да гледаш позитивно.

Какви су вам планови за даље?

- Желимо да наставимо са објављивањем синглова јер, чини ми се да то најбоље пролази и на тај начин ћемо видети да ли можемо да скренемо пажњу на нас.

Леа Радловачки