TVOJA REČ Nenad Baraković (28): Teško je zainteresovati ljude

Neki to rade na možda čudan način kao, recimo, Nenadov nov autorski bend u kom svira bas, a koji se zove TBK (YouTube kanal TBKBGD) i definiše kao beogradski rock’n’roll bend. Premda su sva četvorica muzičara iz Vojvodine (dvojica iz Zrenjanina i jedan iz Žitišta), svoju skupinu doživljavaju kao kulturološki most između prestonice i provincije, krijući ironiju iza satire. Na kraju krajeva, i kroz ceo intervju provlači se doza sarkazma, pa sad - ko ga razume, voli i prihvata...

Takođe, Nenad se bavi i novinarstvom, tačnije piše za nekoliko portala od kojih ističe onaj koj se bavi promovisanjem kulture - gldiste.rs, a koji zaista jeste beogradski. 

- Odakle sad da krenem... Trenutno se bavim novinarstvom i od toga živim. Radim za sajt koji pravi clickbait vesti, pišemo dnevnopolitičke teme, što je zanimljivo, jer tu sociološki možemo da pristupimo i vidimo za šta se ljudi „zakače”. Onda razmišljam da to može da mi pomogne u procesu stvaranje pesme - počinje svoju priču naš sagovornik.

Znači, ti si sve povezao...?

- Pa, da, trudim se da svim tim čime se bavim napravim jednu... Hm...

...kompoziciju...?

- ... celishodnu svrsishodnost...

Dooobrooo... I, za šta se ljudi najviše „kače” pa ti dobiješ inspiraciju?

- Bavim se malo i pisanjem, onda sve posmatram iz unutrašnjeg sveta. A ovo sa bendom, mislim da na naše stvaranje utiče spoljna situacija i posmatranje okoline spolja.

Da li je bolji prizor iznutra ili spolja?

- To je sve do pojedinca, jer je sve subjektivno. Sve je to okej, sve je to u redu jer ne bih sve da crnim.

Ali, nije ni sve belo...

- Nije, ali zavisi šta gledaš. Zavisi kakav imaš pristup stvarima. To je kao kad pojedinac posmatra svet i pokušava da gleda samo lepo, a ima i onih koji samo traže neku manu i zakače se za nju.

Je l’ uspevaš da odoliš manama, a da pronađeš nešto pozitivno?

- Ja se trudim da se bezuslovno prepustim stvarima i onda su u pitanju pozitivne stvari, jer zašto tražiti dlaku u jajetu...

Šta je ono što te još motiviše da se izraziš u muzici?

- To je ta potreba za sviranjem. Sviram od svoje 12, 13, 14. godine. Imam 150 odsviranih svirki, što sa bendom, što sam. Jer, mnogo sam tezgario, pa imam veće iskustvo nego da sam svirao samo sa autorskim bendom. Kao pojedinac, kad sviraš sam, susrećeš se sa nekim drugim stvarima.

Šta te više ispunjava?

- Više te ispunjava pravljenje autorske muzike, ali ovo je jedno veliko iskustvo koje muzičari koji se bave autorskom muzikom znaju da potcene.

Možemo da kažemo da, praktično, ne postaješ kompletan muzičar ako nemaš i jedno i drugo?

- Ne, nisam to hteo da kažem, ali je ovo bitno iskustvo koje neko ne mora da proživi. Ali mislim da, svako ko ga ima, drugačije posmatra ljude koji se bave tezgaroškim sviranjem. To je kao i sa novinarstvom, a ja više volim da uradim intervju s nekom osobom, da napišem muzičko-istraživački tekst.

Imaš li prostora da radiš tako nešto?

- Imam, ali nemam prostora da tu zarađujem. Tu gde zarađujem, isključivo se bavim onim što se traži.

Koja je tvoja uloga u bendu TBK?

- Prvi put mi se dešava da imam bend u kom svako zna nešto što ostali ne znaju, a ima i stvari u kojima se poklapamo. Ozbiljni su dosta muzičari. Prvu pesmu „Idemo do klaba” sam ja pisao, što može da bude vrlo ozbiljan tekst iako zvuči šaljivo. Svako može da je protumači na drugačiji način. Mi jesmo uzeli beogradski zvuk, jer smo beogradski bend...

A odakle ste? Jedan vam je iz Žitišta, dvojica iz Zrenjanina, ti si iz Beočina...

- Ali smo beogradski bend.

Zašto beogradski? Svi ste iz provincije...

- Zašto da ne? Mi se osećamo kao Beograđani... Što ne bismo, onda, napravili beogradski bend?

Izvinjavam se... Eto, napravili ste ga...

- Da. Mi već imamo pesme za album iako postojimo oko mesec dana. Eto, 21. februara nam izlazi novi spot za pesmu „Soba u Bigz-u”, a to je kultna zgrada u Beogradu, pa smo mi kao beogradski bend odlučili da posvetimo pesmu beogradskoj sceni i beogradskom asfaltu.

Kako je moguće da jedan Sremac i tri Banaćanina odluče da odbace svoj vojvođanski identitet zarad Beograda i beogradske publike?

- Mislim da se u Novom Sadu najviše sluša pank-rok, a s ovim našim zvukom je logično da budemo beogradski bend. Nema tu puno filozofije... Kad si u selu od 12.000 stanovnika, a treba da zadovoljiš ukus jednog procenta stanovništva, koliko je to? A ako smo beogradski bend u živi dva miliona ljudi, koliki je onda taj jedan procenat? Mi se ne ograničavamo - mi smo beogradski bend koji stvara u Vojvodini. Želimo da budemo kulturološki most.

Šta je ono što nedostaje kako bi muzička ponuda bila kvalitetnija, a čega ima previše što zagađuje publiku?

- Sad opet da mračim i pričam kako muzička scena ne valja... Ali, imamo jako dobru autotune i rep muziku... To je sve vrlo kvalitetno, čim toliko ljudi sluša.

Sad nisam sigurna da li si ironičan...

- Neka ostane pod velom misterije...

Ali, zašto onda vi ne radite tako ako to većina traži?

- Možda još nismo dovoljno muzički napredovali da bismo to radili, što ne znači da nećemo u budućnosti.

Znači, dozvolićete da vas većina iskvari?

- Ne, ali ako osetimo potrebu da pravimo to, što da ne.

Šta treba da se desi da biste imali takvu potrebu? Misliš da bi jednog dana mogao da se pogledaš u ogledalo i kažeš da si ispunio svoje muzičke ciljeve i da si to dostojanstveno radio?

- Ne, ovo je sve bila šala.

Aha, nema više vela misterije...

- Zavesa je pala. Pokušavamo da približimo r’n’r muziku široj publici što je poprilično teško danas, jer ljudima traje pažnja 15 sekundi. Toliko traje Story na Instagramu i nezgodno je da napravite nešto što traje tri minuta, a da zainteresuje ljude. A r’n’r je nešto što je arhaično ali je uvek tu, a autotune će proći, jer je to trenutni trend.

Rekao si da postojite oko mesec dana... Kako za sada publika reaguje na vas, kako ste zadovoljni i da li vam to daje vetar u leđa ili će vas uskoro naterati da razmišljate o autotune-u?

- Meni daje vetar u leđa jer dugo nisam imao autorski bend. Sva četvorica slično doživljavamo muziku i ono šta treba da radimo... Šta je bilo pitanje? Ja odem u digresiju, pričam samoinicijativno...

Vidim, to je tih 15 sekundi pažnje... Pitala sam te za reakcije publike i kako utiče na vas?

- Izbacili smo za sad jedan singl i to je ispraćeno i na radio stanicama, imali smo gostovanja, pišu o nama i to nam sve daje vetar u leđa, ali ti sam treba to sebi da daš.

Na koji način?

- Opet se vraćam na ono da treba da gledaš pozitivno.

Kakvi su vam planovi za dalje?

- Želimo da nastavimo sa objavljivanjem singlova jer, čini mi se da to najbolje prolazi i na taj način ćemo videti da li možemo da skrenemo pažnju na nas.

Lea Radlovački