Зекић: Део опозиције би да РЕМ уређује медије као 2012.

"Зато је РЕМ сада највећи проблем, јер би они као пре осам година да уређују медије и медијски простор", рекла је Зекић за Пинк телевизију.



Зекић је рекла да РЕМ ни по једном закону није обавезан да прати изборе, али ће, како је навела, на предлог Владе Србије, ОЕБС-а и ОДИХРА-а овога пут пратити целу изборну кампању за предстојеће изборе.



"Тања Фајон и Владимир Билчик дошли су у РЕМ и ја сам покушала да им објасним да нас је опозиција гурнула у ''РЕМ је политички субјект''. РЕМ није политички субјект и није учесник политичког процеса", истакла је Зекић за Пинк тв.



Према њеним речима, РЕМ не може да одлучи ко ће да победи, а још мање ко ће да изгуби на изборима, али је део опозиције ту институцију означио као "основну црту" на медијској и политичкој сцени, да ли због, како каже, "немања политике или из жеље за контролом медија".



Упитана да прокоментарише изјаву Тање Фајон да у Србији постоје "паралелни светови, институције, медији...", Зекић је казала да је Фајон у томе "донекле у праву".



Она је додала да у Србији постоје медији који су "навијачки настројени" и у којима опозициони лидери често гостују жалећи се на слободу медија.



Зекић каже да је апсолутно сигурна да неслобода медија у Србији не постоји и упоредила данашње стање у медијима са стањем 90-тих и за време прошле власти.



"Ја сам преживела два случаја кршења слободе медија. Први, као уредница и новинарка у Дневном телеграфу од 1996. до 1999. године, јер су тада нашу редакцију кажњавали милионским цифрама, не у динарима, већ у тадашњим маркама, заплењивали компјутере, водили у затворе...", каже Зекић.



Наводи са се све завршило 11. априла 1999. године, убиством Славка Ћурувије, док су остале уреднике тих новина месецима пратили припадници државне безбедности.



Зекић каже да се са неслободном медија суочила и 2012. године, као главна уредница "Борбе", када је, како тврди, по налогу Бориса Тадића и Драгана Ђиласа, приведена и саслушана четири сата у полицији због "истините приче" у том листу о томе како је Влада Србије исплатила милион долара одштете продици дечка кога је у Америци претукао Миладин Ковачевић.



"Сада господа као што су Ђилас, Јеремић, Тадић дођу испред РЕМ-а и кажу ''одузми фреквенцију Пинку", примећује Зекић.



Тврди и да је Ђилас 2012. улазио у РЕМ и претио члановима, као и да су у то време преправљани извештаји о праћењу медија за време кампање.



"Зато је РЕМ највећи проблем, јер би они као пре осам година да уређују медије и медијски простор", рекла је Зекић.



Говорећи о случају Јунајтед медије и Телекома, Зекић каже да се није бавила "ратом две приватне фирме", додајући да је то борба око профита и да РЕМ нема никакав утицај у том случају.



Указала је да РЕМ и СББ немају добру сарадњу, јер су већ у једном управном поступку због правила о логичкој нумерацији, односно, како треба ређати канале.



"Наша препорука, која мора да се пошује, јесте да прво иду јавни сервиси, затим комерцијалне националне телевизије, а онда имамо критеријуме како да се ређају остали кабловски канали. СББ се на то оглушио, они су рекли ''ми ћемо радити овако, па ако нас добијете на суду, добили се нас, ако не ником ништа", рекла је Зекић.



Рекла је и да РЕМ током кампање неће моћи да прати Н1, јер су они под јурисдикцијом лукшембурског регулаторног тела, те да могу само да надзиру оне медије, којима су они издали дозволу.