Колеге о Жарковићу: Новинарство изгубило најбољег учитеља

Комеморацији су присуствовали чланови породице, колеге, сарадници и пријатељи и поштоваоци његовог дугогодишњег новинарског рада. На почетку комеморације пошту су му одали минутом ћутања, након чега су на видеобиму приказани инсерти из телевизијских емисија у којима је Жарковић гостовао и коментарисао актуелна дешавања.



Уз инструментал композиције "Одисеја" Леа Мартина, од Жарковића су се опростили људи из друштвеног и јавног живота, међу којима и министар Ненад Поповић, политичари Вук Јеремић и Ђорђе Вукадиновић.



Уредник недељника "Време" Филип Шварм нагласио је да је одлазак Жарковића ненадокнадив губитак.



"Колико год да се трудимо да наставимо оно што нас је научио, да градимо на темељима које је поставио, никада без њега неће бити исто", казао је Шварм.



"Жаре је имао харизму какву није имао нико кога познајем. Био је бескрајно духовит, начитан, невероватно добро обавештен. Жаре је много утицао на формирање свих нас. Формирао нас је професионално, али и као личности", казао је Шварм и додао: "Глумио је неког резигнираног новинара, циника, али сви ми који га мало боље познајемо, знамо да је био широкогруд човек који је решавао све проблеме и приватне, како и професионалне. Био је увек ту за нас".



Новинар Милан Милошевић је казао да је Жарковић посветио свој живот новинарској професији, а да је недељнику "Време" дао 30 година.



"Тај наш посао који смо водили, те борбе са ветрењачама, то добро и зло које смо делили, пливали против струје 30 година, то је била помало наша лична ствар, ствар наше личне одлуке, али су се тицале и наших породица, пријатеља. Нас ће тапшати по рамену, похвалити, грдити, а наше породице су под стресом ове професије", казао је Милошевић.



Истакао је да је Жарковић имао пре свега уреднички таленат и да је држао своју редакцију на површини када је тонула, у тренуцима кризе, разочарења, изборних пораза, великих катаклизми које су их погађале.



Казао је и да је Жарковић умео да окупља и рано открива таленте.



"Жаре није припитомљавао таленте које је окупљао, он их је охрабривао и толерисао, примао ударце намењене њима на себе, примао ударце намењене редакцији. Мислим да је чак мало и мазохистички у томе претеривао", рекао је Милошевић.



Један од Жарковићевићевих сарадника Веселин Симоновић испричао је како је био пресрећан својевремено када га је "Жаре позвао да попију пиће", јер је, како је рекао, тада помислио да је и он постао новинар.



"Читао сам тада његове текстове и био обесхрабрен чињеницом да никада нећу моћи ни приближно да досегнем ту аналитичност, префињени хумор. Можда је мало утеха за мене и многе колеге што то никоме није успело", казао је Симоновић и додао да су били привилеговани сви они који су имали прилику да раде са Жарковићем.

 

Жарковићева колегиница, новинарка Лиља Радоњић, која је новинарством почела да се бави у исто време када и Жарковић, рекла је да је био озбиљан, паметан, одмерен и духовит, старог кова, а модерних мисли, добронамеран и скроман и да су га као таквог ценили и неистомишљеници.



"Био је реалан, захтеван, праведан, харизматичан и као такав одлази у легенду тамо где га чекају пријатељи из редакције, а ми ћемо читати његове текстове као последња брана примитивизму и незнању", казала је она.



Главни уредник недељника "Време" Драгољуб Жарковић преминуо је у среду после краће и тешке болести.



Жарковић (1951) оснивач је "Времена" и његов главни уредник од 1991. године, а пре тога био је новинар и уредник у новинским кућама "Политика" (1974-1987) и "Борба" (1987-1990).



Био је радијски коментатор "Слободне Европе"(1993-1998), сарађивао је са WDR (Немачки народни радио) и повремено писао за читав низ листова у Европи, међу којима су и италијанска "Република", аустријски "Стандард".



Био је аутор више телевизијских емисија и пројеката, као и стални колумниста дневног листа "Политика" и предавач на Факултету политичких наука где је био и члан Савета факултета.



Кремација ће бити 8. фебруара на Новом гробљу у 14.00 часова.