Kolege o Žarkoviću: Novinarstvo izgubilo najboljeg učitelja

Komemoraciji su prisustvovali članovi porodice, kolege, saradnici i prijatelji i poštovaoci njegovog dugogodišnjeg novinarskog rada. Na početku komemoracije poštu su mu odali minutom ćutanja, nakon čega su na videobimu prikazani inserti iz televizijskih emisija u kojima je Žarković gostovao i komentarisao aktuelna dešavanja.



Uz instrumental kompozicije "Odiseja" Lea Martina, od Žarkovića su se oprostili ljudi iz društvenog i javnog života, među kojima i ministar Nenad Popović, političari Vuk Jeremić i Đorđe Vukadinović.



Urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm naglasio je da je odlazak Žarkovića nenadoknadiv gubitak.



"Koliko god da se trudimo da nastavimo ono što nas je naučio, da gradimo na temeljima koje je postavio, nikada bez njega neće biti isto", kazao je Švarm.



"Žare je imao harizmu kakvu nije imao niko koga poznajem. Bio je beskrajno duhovit, načitan, neverovatno dobro obavešten. Žare je mnogo uticao na formiranje svih nas. Formirao nas je profesionalno, ali i kao ličnosti", kazao je Švarm i dodao: "Glumio je nekog rezigniranog novinara, cinika, ali svi mi koji ga malo bolje poznajemo, znamo da je bio širokogrud čovek koji je rešavao sve probleme i privatne, kako i profesionalne. Bio je uvek tu za nas".



Novinar Milan Milošević je kazao da je Žarković posvetio svoj život novinarskoj profesiji, a da je nedeljniku "Vreme" dao 30 godina.



"Taj naš posao koji smo vodili, te borbe sa vetrenjačama, to dobro i zlo koje smo delili, plivali protiv struje 30 godina, to je bila pomalo naša lična stvar, stvar naše lične odluke, ali su se ticale i naših porodica, prijatelja. Nas će tapšati po ramenu, pohvaliti, grditi, a naše porodice su pod stresom ove profesije", kazao je Milošević.



Istakao je da je Žarković imao pre svega urednički talenat i da je držao svoju redakciju na površini kada je tonula, u trenucima krize, razočarenja, izbornih poraza, velikih kataklizmi koje su ih pogađale.



Kazao je i da je Žarković umeo da okuplja i rano otkriva talente.



"Žare nije pripitomljavao talente koje je okupljao, on ih je ohrabrivao i tolerisao, primao udarce namenjene njima na sebe, primao udarce namenjene redakciji. Mislim da je čak malo i mazohistički u tome preterivao", rekao je Milošević.



Jedan od Žarkovićevićevih saradnika Veselin Simonović ispričao je kako je bio presrećan svojevremeno kada ga je "Žare pozvao da popiju piće", jer je, kako je rekao, tada pomislio da je i on postao novinar.



"Čitao sam tada njegove tekstove i bio obeshrabren činjenicom da nikada neću moći ni približno da dosegnem tu analitičnost, prefinjeni humor. Možda je malo uteha za mene i mnoge kolege što to nikome nije uspelo", kazao je Simonović i dodao da su bili privilegovani svi oni koji su imali priliku da rade sa Žarkovićem.

 

Žarkovićeva koleginica, novinarka Lilja Radonjić, koja je novinarstvom počela da se bavi u isto vreme kada i Žarković, rekla je da je bio ozbiljan, pametan, odmeren i duhovit, starog kova, a modernih misli, dobronameran i skroman i da su ga kao takvog cenili i neistomišljenici.



"Bio je realan, zahtevan, pravedan, harizmatičan i kao takav odlazi u legendu tamo gde ga čekaju prijatelji iz redakcije, a mi ćemo čitati njegove tekstove kao poslednja brana primitivizmu i neznanju", kazala je ona.



Glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković preminuo je u sredu posle kraće i teške bolesti.



Žarković (1951) osnivač je "Vremena" i njegov glavni urednik od 1991. godine, a pre toga bio je novinar i urednik u novinskim kućama "Politika" (1974-1987) i "Borba" (1987-1990).



Bio je radijski komentator "Slobodne Evrope"(1993-1998), sarađivao je sa WDR (Nemački narodni radio) i povremeno pisao za čitav niz listova u Evropi, među kojima su i italijanska "Republika", austrijski "Standard".



Bio je autor više televizijskih emisija i projekata, kao i stalni kolumnista dnevnog lista "Politika" i predavač na Fakultetu političkih nauka gde je bio i član Saveta fakulteta.



Kremacija će biti 8. februara na Novom groblju u 14.00 časova.