Сомборски голубари освојили планету аутохтоним расама

Ко шта ради, тек Сомборци, погледа упртог у небеса, прате уобичајени тренажни лет својих пернатих љубимаца, све сањајући да се међу њима крије неки нови Армандо, најскупље продати голуб на свету, за чије власништво су се прошлог марта на аукцији у Белгији надметала два анонимна кинеска голубара подигавши цену са баснословних 600.000 долара на невероватних 1,4 милиона америчких зелембаћа за ту једну једину „шаку перја“.

Голубови које човек узгаја већ неких 10.000 година ушли су у многе митове, легенде и библијске приче, али и у свакодневни живот људске цивилизације, било као пернати „поштари“, извор укусне супе намењене болнима, војни извиђачи или тек украсне животиње које људима целог света неретко служе и као својеврсна медитативна психо-терапија. Процењује са да је на планети неких 400 милиона ових птица које све чешће свој хабитат, уместо у природи, проналазе у градовима, па их је само у гигантском Њујорку далеко преко једног милиона. Због њихове све веће омиљености и популарности и њихов узгој представља све већи бизнис, па је на реченој аукцији голубова на којој је Армандо, расни белгијски летач, постигао астрономску цену, његов власник продао укупно 175 голубова и инкасирао запрепашћујућих 2,5 милиона долара.

А да ни у Сомбору нису безезлени када је реч о узгоју голубова, занимацији која све више окупира цео свет, сведочи чињеница да се међу 700 признатих раса голубова, чак пет врста сомборских аутохтоних голубова високо котира на лествици пасионираних светских узгајивача, те да управо овај град са својим Међународним сајмом перадарства који се одвија увек последњег јануарског викенда већ 44 године представља праву голубарску Меку у овом делу Европе. Овдашње Друштво узгајивача ситних животиња, којем је окосница управо голубарство, основано је далеке 1871. године, па је из те чињенице и израсло име друштва „Сомбор 1871“. Стара варош, па стари и голубари и њихове расе, па је тако најстарија аутохтона сомборска раса голубова сомборски дугокљуни летач, која постоји више од 200 година, а карактеришу га издужена глава и дуг кљун. Нешто млађа од ове расе је све познатији и траженији, сомборским одгајивачима и најомиљенији плавосрцасти голуб, високолетач настао 1928, који се у јатима вине до висинске невидљивости, на којима проведе и до три сата, време за које и најзагриженији голубар лако остане укоченог врата.

Нешто старија раса од сомборског плавосрцастог голуба је стапарски летач, који је полетео давне 1878. године у Стапару, селу крај Сомбора које је тиме постало једино село на свету које има своју властиту одгојену аутохтону врсту голубова што је посао које и у данашње, научно и технолошки напредно време захтева најмање 20 година пажљивог селекционисања и похођења бројних изложби и голубарских такмичења. Мада су данас пре свега изложбени голубови, његова специјалност су заправо дуги летови, који понекад могу бити дугачки и преко 1.000 километара, при чему могу да достигну брзине и до 80 километара на сат, што их чини атрактивним за ову врсту голубарског такмичења са којег се почесто, што због предатора, што због замора и дезоријентације, не врате сви у своја гнезда под крововима стапарских кућа.

Имају Сомборци још пернатих лепотана, па се међу њима као аутохтона раса бележи и жутооки голуб, који се јавља у три призната варијетета основних боја, жуте, црвене и црне. То су весели голубови који лете слично сомборским плавосрцастим, а овдашњи голубари се можда највише диче својим белим сомборским гаћастим голубовима који су настали пре тридесетак година. Такође високолетачи, у ваздуху остају нешто дуже од својих „суграђана“, плавосрцастих голубова, па није реткост да их у бескрају плаветнила из вида (пошто су висински рекордери) изгубите након четири до пет сати. А док нестају са обзорја, док се не врате на сигурно, сваки голубар или тек залудни посматрач може да машта да се међу тим ситним, све мањим тачкицама на кристално чистом небу, налази и неки нови Армандо.

Текст и фото: Милић Миљеновић