Осамнаест писаца позвало на бојкот Нинове награде
БЕОГРАД: Писци Миро Вуксановић, Владимир Табашевић, Мухарем Баздуљ, Владимир Кецмановић, Емир Кустурица, Дејан Стојиљковић, неки су од 18 потписника отвореног писма јавности у којем од својих издавача траже да своја дела више не пријављују за Нинову награду и позивају на њен бојкот, јер је, како тврде, изгубила смисао.
У заједничком писму они кажу да би било најпоштеније да одлуку о најбољем роману донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман.
Према њиховом мишљењу, овогодишњи жири, у саставу Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић, не испуњава те услове.
У писму писци напомињу да не постоје награде које се савршено поштено додељују.
Нити има жирија за доделу књижевних признања који су беспрекорно компетентни. Не постоје награде за уметничко дело у којима се вануметнички критеријуми, барем у извесној мери, не мешају с уметничким. Ни Нинова награда, у својим златним годинама, није била изузетак од овог правила, али су књижевна стручност и интелектуално поштење већине чланова жирија који су о њој одлучивали чинили да вануметнички критеријуми ипак у знатној мери буду подређени уметничким вредностима. Зато је ова награда у својим најбољим годинама имала неспоран реноме. Али та времена су дефинитивно прошла, пише у писму.
Међу потписницима су и добитници Нинове награде академик Миро Вуксановић и прошлогодишњи добитник Владимир Табашевић,
У писму се наводи да је нејасан критеријум за избор чланова жирија.
Већ претерано дуго и претерано често о овој награди одлучују, што стручно, што морално, а најчешће и стручно и морално некомпетентни људи, за које није јасно по ком мерилу су бирани. Од тренутка у ком су недељне новине НИН постале власништво једне иностране приватне компаније, тај негативан тренд приметно расте, да би до кулминације произвољности дошло ове године. Било би минимално коректно да одлуку о најбољем роману српске књижевности донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман. Међутим, овогодишњи жири не испуњава чак ни те услове, пише у писму 18 аутора.
Међу финалистима ове године нашли су се романи "Мулат албино комарац" Стева Грабовца, "Грозота или..." Слободана Тишме, "Југослав" Ане Вучковић, "По шумама и горама“ Миленка Бодирогића и "Пас и контрабас“ Саше Илића.
У писму сед између осталог наводи да је у складу са саставом жирија, добијен и ужи избор од десет књига, који, част изузецима, и без обзира на то која су дела ушла у најужи избор и које ће бити проглашено добитником, представља "трагикомичан покушај да се поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова политичка коректност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест прогласи космополитизмом".
Пошто не можемо да утичемо на одлуке које се доносе у оквиру једне приватне фирме, наш преостали избор јесте да не допустимо да у будућности учествујемо у једној све већој срамоти. Од својих издавача захтевамо да наша дела не пријављују у конкуренцију за Нинову награду, а од овог и наредних, вероватно једнако спорних жирија, да их, непријављене, не узимају у обзир. Неминовна пропаст једног, некад релативно слободоумног, а данас готово малоумног признања, тако ће се убудуће одвијати без нас, закључују аутори.
Уредник културне рублике недељника Нин Драган Јовићевић поручио је да колегијум Нина одређује чланове жирија за доделу најзначајније домаће књижевне награде.
