Михајловић: Најважније ствари су да будеш јак и да се бориш

За сада побеђујем, али морам да будем опрезан. Све иде како треба, прошло 78 дана од трансплатације коштане сржи, а првих 100 дана је најкритичније. Веома сам срећан, нема озбиљних компликација и то је добро. Кренуо сам са тренинзима како бих повратио снагу и чврстину. Четири месеца ништа нисам радио, дневно сам пио 17 таблета и мало сам надувен, рекао је Михајловић у емисији Верисмо на италијанској телевизији.

Српском тренеру прошлог јула дијагностификована је леукемија, а Михајловић је објаснио и како је протекао почетак лечења.

Имао сам 13 хемотерапија у пет дана. Први циклус је био најтежи. Имао сам нападе панике које никада до тада нисам имао, јер сам био закључан у болничкој соби. Нисам могао да изађем и лудео сам због тога. Хтео сам да разбијем прозор столицом, али су се супруга и медицинске сестре зауставиле. Био сам болестан, али морао сам да дајем снагу својој породици, јер ако би видели да сам сломљен, њима би било још горе. Трудио сам се да останем позитиван и да се смејем, претварао сам се да их не бринем. То је била једна од најтежих ствари, рекао је Михајловић.

Објаснио је и како је изгледао повратак кући за Божић.

То је био један од најлепших Божића у мом животу, цела породица је била ту. Ту је била и моја мајка, која се љутила на мене због тога што сам плакао на другој конференцијии за медије. Спремала је српска јела. Све је било укусно, а захваљући томе успео сам да набацим који килограм, наводи српски тренер.

Јавност је изненадио када је после 40 дана од почетка лечења водио свој тим са клупе, након чега су му стизале поруке подршке са свих страна.

Не мислим да сам херој. Ја сам нормалан човек, са својим врлинама и манама. Суочио сам се са тим онакав какав сам, али свако мора са нечим да се носи како му одговара. Нико не треба да се стиди што је болестан или што плаче. Најважнија ствар је да не жалиш, да имаш жељу да живиш и да се бориш, закључио је Михајловић.