Државна матура: Мешовита питања, обавезни и изборни део...
БЕОГРАД: Мешовита питања различитог типа, отвореног и затвореног, обавезни и изборни предмети, оно је што би требало да очекују ученици на државној матури, која ће, како је најављено, бити први пут организована у јуну 2022. године.
Председник Европског удружења наставника Србије и директор Шесте београдске гимназије Раде Зејак, појаснио је Танјугу да државна матура подразумева да је сви ученици завршних разреда средњих школа полажу истовремено, као што то сада раде основци, а да је факултети признају за упис уместо пријемног испита.
"Структура матуре ће имати обавезни и изборни део, а садржај и концепт тестирања биће јасно дефинисани пре самог испита, као и сам начин полагања матуре. Раније је најављено да ће тест на државној матури имати 40 задатака, од тога ће 10 бити са основног нивоа, 20 са средњег и 10 са напредног нивоа. Испит це трајати четири сата, а број бодова биће различит у односу на ниво задатака", објаснио је Зејак.
Искуства других земаља у региону, односно Европи, представљају питања различитог типа.
"Тако се даје могућност ученицима да покажу како се сналазе у различитим ситуацијама. Некоме одговарају затворена питања, неким понуђени одговори, односно чекирање", наводи Зејак.
Постоје већ комисије где су ангажовани просветни радници од стране Министарства који су се пријавили за учешће на изради тестова.
"Колеге у сарадњи са Заводом за вредновање квалитета образовања увелико раде на осмишљавању тестова", навео је Зејак и указао на важност тога где ће се радити тестови, а и како ће се достављати, о чему Министарство просвете још нема јасно утврђен план.
"У земљама региона ради се тако да се тачно зна где се и како се материјал довози, а онда га прегледају наставници, који су конкурсом заинтересовани да буду прегледачи. Министарство још није изашло са јасном дефиницијом како би то било код нас", казао је Зејак.
Према његовим речима, још није јасно дефинисано како ће изгледати полагање средњих стручних школа.
"Зато је неопходно да се одржи пилот пројекат да би се видело како то функционише, јер ће они, у зависности од тога на које ће факултете конкурисати, и полагати додатне испите", рекао је он.
Конкретизована ће бити и проходност на високошколске установе, па ће тако факултети већ на почетку године морати да изађу са оквирним планом колико ће бити места и који изборни предмети ће бити неопходни да се полажу.