И ове године о трошку РФЗО код приватника на ВТО, операције катаракте...

Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) расписао је 30. децембра јавни позив за уговарање услуга приватним клиникама које нису у мрежи јавног здравства. Позив за потписивање уговора траје до 31. јануара.

Директорка РФЗО др Сања Радојевић Шкодрић каже да се из године повећава број услуга, односно приватних установа са којима РФЗО потписује уговоре.

Током прошле године операције катаракте, осим државних, радило је и 17 приватних установа, те је тако листа чекања смањена за 11.500 осигураника.

То је заиста највећи помак који се десио. Сада на листи чекања за сенилну и пресенилну катаракту има око 10.000 људи. То су углавном особе које у овом тренутку и не могу да буду оперишане због старости или удружених болести које имају, каже Шкодрић за Танјуг.

Процедура за одлазак на лечење у приватне клинике, које имају потписан уговор са РФЗО, иста је као и за државне. Пацијент мора да се обрати изабраном лекару који га упућује код лекара специјалисте и он процењује да ли је за операцију или не.

Уколико је за операцију ставља га на листу чекања, која се шаље у РФЗО. Пацијенти се анкетирају да ли желе у приватној или државној установи да се оперишу.

Прошле године проширена су и права пацијената за лечење хипербаричном оксигенацијом. На тај третман најчешће се шаљу пацијенти због разних инфекција, у случају сепсе, код дијабетеса и компликација дијабетеса.

До прошле године РФЗО је имао уговор само са једном установом за терапију хипербаричним кисеоником, а прошле године је потписан са пет. За лечење пацијената у хипербаричној комори Фонд је издвојио око 300 милиона динара.

На вантелесну оплодњу (ВТО) парови у Србији, осим државних установа, прошле године могли да иду у 11 приватних клиника. Проширена су права осигураних лица те од прошле године жене до 42 године имају право на шест покушаја ВТО.

Први пут од прошле године држава плаћа и замрзавање ембриона. О трошку РФЗО може да се замрзне до шест ембриона. За вантелесну оплодњу прошле године смо издвојили 650 милиона динара, навела је Шкодрић.

С приватним клиникама уговоре о дијализи РФЗО потписује још од 2006. године. Прошле године су потписани са две установе и за те намене се издваја годишње око четири милијарде динара.

РФЗО од 2013. године склапа уговоре и са приватним апотекама, тако да пацијенти лекове на рецепт и медицинска помагала могу да подижу и код њих. Шкодрић каже су у 2019. години потписани уговори са 782 приватне апотеке.

Само за лекове на рецепт приватне апотеке фактурисале су 31 милијарду динара, а за медицинско техничка помагала три милијарде динара.

Било је и апотека са којима је раскинут уговор, јер нису извршавале своје уговорене обавезе. Шкодрић најављује ригорозне контроле у овој години.

Она појашњава да РФЗО потписује уговоре са приватницима за све здравствене услуге за које државне установе немају довољно капацитета и да су досадашње анализе показали да нема довољно капацитета за поједине дијагностичке процедуре.

И приватници су задовољни досадашњом сарадњом са Фондом.



Директор ЗУА Lilly Дрогерие Звјездана Лончар каже да РФЗО "редовно измирује обавезе" и да је сарадња "корисна и успешна".

Од самог потписивања уговора, сарадња са РФЗО одлично функционише на задовољство свих укључених страна - државе, апотека, а што је најважније пацијената. На тај начин, држави су смањени трошкови, док су пацијентима лекови доступни у значајно већем броју апотека него раније, навела је она.