Нови правилник требало би да предвиди употребу 3 врсте кеса
НОВИ САД: Нови правилник о коришћењу кеса требало би да предвиди могућност употребе три врсте кеса, полиетиленске, компостирајуће и кесе са адитивом за оксидативну разргадњу и биоразградњу, сматрају стучњаци Технолошког факултета у Новом Саду, у јединој акредитованој Лабораторији за амбалажу и паковање.
Од 1. јануара ове године у Београду се примењује нова градска одлука која се односи на коришћење пластичних кеса.
Међутим, због одређених недоумица у вези са терминологијом коришћеном у важећем Правилнику Републике Србије, где стоји да су кесе "оксоразградибилне и биоразградибилне", што је, кажу у Привредној комори Србије, немогуће, јер кесе могу да буду оксоразргадиве или биоразградиве, Град Београд је одлуцио да инспекција током надзора коришћења пластичних кеса има само саветодавну улогу, а не и да кажњава и тако ће бити до 30. јуна.
Други разлог за овакву привремену праксу је и тај што одређене биоразградиве кесе не могу да изађу на тржиште, кажу у ПКС.
То да ли су пластичне кесе трегерице биоразградиве утврђује се на Технолошком факултету у Новом Саду, у јединој акредитованој Лабораторији за амбалажу и паковање.
Руководилац ове Лабораторије, проф. др Вера Лазић, у изјави за Танјуг објашњава како изгледа процес испитивања и шта је суштина ове провере и указује да у току израда новог правилника о техничким условима за пластичне кесе.
Имајући у виду важеће стандарде, еколошке трендове, интересе произвођача кеса и посебно усаглашеност са новим прописима ЕУ, било би добро да нови правилник педвиди могућност употребе све три врсте кеса, полиетиленске, компостирајуће и кесе са адитивом за оксидативну разградњу и биоразградњу, каже Лазић.
У Лабораторији на факултету тренутно има око 30 узорака кеса различитих произвођача који су доставили узорке на испитивање.То су кесе од полиетилена којима је у производном процесу додат адитив за оксидациону разградњу и биоразградњу. Произвели су такве кесе да би на њој означили да је она биоразградива и имају обавезу да једном годишње донесу на испитивање у нашу лаброаторији, каже Лазић.
Она даље објашњава да најпре утврђују од ког материјала је кеса направљена, затим њена затезна својства и друго, након чега се припремљени узорци поставе у комору за убрзано вештачко старење.
То је суштина методе где се узорак подвргава неповољним условима спољне средине, условима као да јако сија сунце, да пада киша, да је присутан кисеоник, такве услове имитира комора, објашњава Лазић.
По завршеном испитавању, Лабораторија прави извештај и даје изјаву усаглашености с техничким прописом.
То је Правилник о условима за оксо и биоразградњу кеса трегерица. То је оно што сада пролазе сви произвођачи код нас, јер је закон предвидео строжу казнену политику, рекла је Лазић.
Даље је, додаје, улога државе и инспекције да у сваком сегменту, у производњи, на пијаци или у продавницама, може узети узорак и поново послати на анализу, како би се установило да ли је дошло до неке злоупотребе.
Као што је ''обичним'' грађанима, тако је и научној заједници интерес унапређење животне средине и свакако ћемо дати свој допринос одговарајућим комисијма, Агенцији за заштиту животне средине, како бисмо што боље уредили ову област, рекла је Лазић.