Србији треба 30 година да стигне Мађарску са растом од 5%

Како пише Блиц Бизнис, погрешно би било рећи да Србија не расте наводећи да расту и стране директне и домаће инвестиције и бруто друштвени производ земље, с једне стране (4 одсто у 2019), а с друге, падају камате и јавни дуг, смањује се незапосленост...



Расте и просечна плата, граде се и путеви, у Србији се више не прича о банкроту и некако, има се осећај, да јача оптимизам, наводи лист.



Ипак, како оцењује, посматрајући животни стандард и основне економске параметре које "осећамо на својој кожи", Србија је, наводе, и даље много далеко од стандарда чак и појединих блиских суседа.



Према речима Владимира Глигорова, економисте и дугогодишњег сарадника Бечког института за међународне економске студије, "требало би живети не само за себе, па ни за децу, већ за унуке, а то није једноставно у земљи у којој је народ навикао да проблеме преноси из генерације у генерацију".



Глигоров своје речи поткрепљује рачуницом, да ако се узме у обзир да Србија оствари дугорочни раст од 4 одсто годишње, а да привреде земаља ЕУ расту по стопи од 2 одсто, било би потребно између 50 и 85 година за достизање просечног дохотка по глави становника Европске уније.



Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић је, како пише лист, нешто оптимистичнији, па је тако недавно рекао, наводе, да је Србији потребно најмање тридесетак година да по нивоу развијености стигне земље Централне Европе, попут Мађарске.



Он је навео да је услов за то да Србија у том периоду оствари високу просечну стопу раста од чак 5 одсто, што "представља оптимистички сценарио, јер је мало земаља успевало да оствари тако високу просечну стопу раста у периоду од неколико деценија".



Могућност сустизања земаље Централне Европе у наредне три деценије једним делом је, према његовим речима, последица тога што ће ове државе пре Србије достићи висок ниво развијености, након чега ће се њихов раст знатно успорити.