Пројекат Менсе: Обука наставника за рад с даровитом децом

С друге стране, на конференцијама о даровитости, које Менса с партнерима организује од 2017. године, просветни радници Србије и региона изразили су колико им недостаје адекватна обука за рад с талентованима и колико су жељни сазнања о потребама овакве групе младих. На основу тога осмишљен је пројекат „Teacher фор Гифтед”.

Обратили смо се с предлогом пројекта фондацији „Темпус” у оквиру програма „Ерасмус+” и наишли на разумевање, каже председница Менсе Србије Александра Боровић.

Препознавши у њему потенцијале, додаје наша саговорница, да се унапреди школски систем, а самим тим и наше друштво, одобрили су им средства ЕУ за реализацију.

Тако ће група од 15 чланова Менсе Србије отићи следећег пролећа у Шведску на обуку, те разговарати с наставницима који су прошли кроз њих, али и с породицама даровите деце из њихових одељења. Након тога ћемо сачинити програм прилагођен нашем поднебљу, те обучавати наставнике и стручне сараднике широм Србије, вели Боровићева.

Велика је штета да макар и једна посебно надарена индивидуа не буде препозната, јер историја показује да управо такви чине највеће помаке у развоју људског рода, каже саговорница.

Знамо да уз адекватну микроклиму свака биљка даје најлепши цвет, па је тако и с људским родом: ако наше даровите негујемо на прави начин, добићемо најбоље плодове њиховог талента, објашњава она.

На питање како их препознати није нимало лако одговорити, јер је свако потенцијално даровито дете прича за себе, додаје Боровићева.

Има оних који се лако уклапају у друштво и постижу одличне успехе на свим пољима кроз школовање, али такви су у мањини. До сада, теоретичари нису дошли до формуле која је сто посто успешна, али се слажу да је укрштање мишљења и оцене коју дају родитељи с једне, наставници/васпитачи са друге и вршњаци с треће стране, добар приступ за препознавање талентованог детета. На нашој трећој конференцији о даровитости, директор Светског центра за даровите у Дубаију и истраживач Универзитета Фридрих-Александер др Маролд Рутлингер рекао је да приликом селекције ученика обично траже од наставника да издвоје троје деце која су по њиховом мишљењу изузетна и постижу одличне школске резултате, а након тога да размисле и издвоје троје оних који по њиховом мишљењу имају исте капацитете, али без учинка. И са таквом поставком су обично добијали скуп деце који заиста јесу, након извесних тестова, показала изузетност, закључује.

Менса Србије и њени партнери донели су у Србију тест потенцијалне креативности код деце и младих (ЕПоЦ), који су формулисали европски научници и који се примењује у неколико земаља ЕУ, па и у Хрватској, те су уверени да ће ови алати олакшати препознавање потенцијално даровитих ученика и деце предшколског узраста. На изради српских норми за овај тест тренутно ради тим просветних радника који је похађао обуку организовану крајем 2018.

Према речима Александре Боровић, тешкоћу у уочавању надарених представља, пре свега, бројност ученика у одељењу/групи, па затим неуједначеност њихових способности, обимност програма и ригидност система евалуације ученика.

Битно је рећи да су проблеми са којима се суочавају даровити ученици, њихове породице и наставници свуда готово исти, напомиње она и додаје да су од споменутог др Рутлингера недавно чули да се може оцењивати заправо индивидуални напредак, што би свакако било праведније, а осим тога смањило би и тензије у оквиру одељења због конкуренције.

Ђаци који су напредни у некој области често изазивају негативне емоције код вршњака јер их наставници и родитељи пореде са њима. У том случају, недаровито дете се осећа инфериорно и почиње да развија одбојност према даровитом вршњаку, просто зато што њихови домети нису исти. Када би се оно оцењивало у односу на своја ранија постигнућа, дакле када би се оцењивао напредак који постиже трудом и радом, поништио би се овакав разлог за одбацивање и изолацију даровите деце од стране вршњака. Менса Велике Британије, на пример, нуди наставницима пакете задатака који су на нешто вишем нивоу, тако да решавање истих даровитима представља изазов. Док талентовани развијају своје потенцијале, наставник може неометано да ради са осталим ђацима у одељењу.

С. Милачић