Projekat Mense: Obuka nastavnika za rad s darovitom decom
NOVI SAD: Rezultati različitih istraživanja pokazuju kako postojeći obrazovni sistem nije pogodan za izuzetne pojedince i kako samo troje od dvadesetoro takvih uspe da realizuje svoje potencijale.
S druge strane, na konferencijama o darovitosti, koje Mensa s partnerima organizuje od 2017. godine, prosvetni radnici Srbije i regiona izrazili su koliko im nedostaje adekvatna obuka za rad s talentovanima i koliko su željni saznanja o potrebama ovakve grupe mladih. Na osnovu toga osmišljen je projekat „Teacher for Gifted”.
Obratili smo se s predlogom projekta fondaciji „Tempus” u okviru programa „Erasmus ” i naišli na razumevanje, kaže predsednica Mense Srbije Aleksandra Borović.
Prepoznavši u njemu potencijale, dodaje naša sagovornica, da se unapredi školski sistem, a samim tim i naše društvo, odobrili su im sredstva EU za realizaciju.
Tako će grupa od 15 članova Mense Srbije otići sledećeg proleća u Švedsku na obuku, te razgovarati s nastavnicima koji su prošli kroz njih, ali i s porodicama darovite dece iz njihovih odeljenja. Nakon toga ćemo sačiniti program prilagođen našem podneblju, te obučavati nastavnike i stručne saradnike širom Srbije, veli Borovićeva.
Velika je šteta da makar i jedna posebno nadarena individua ne bude prepoznata, jer istorija pokazuje da upravo takvi čine najveće pomake u razvoju ljudskog roda, kaže sagovornica.
Znamo da uz adekvatnu mikroklimu svaka biljka daje najlepši cvet, pa je tako i s ljudskim rodom: ako naše darovite negujemo na pravi način, dobićemo najbolje plodove njihovog talenta, objašnjava ona.
Na pitanje kako ih prepoznati nije nimalo lako odgovoriti, jer je svako potencijalno darovito dete priča za sebe, dodaje Borovićeva.
Ima onih koji se lako uklapaju u društvo i postižu odlične uspehe na svim poljima kroz školovanje, ali takvi su u manjini. Do sada, teoretičari nisu došli do formule koja je sto posto uspešna, ali se slažu da je ukrštanje mišljenja i ocene koju daju roditelji s jedne, nastavnici/vaspitači sa druge i vršnjaci s treće strane, dobar pristup za prepoznavanje talentovanog deteta. Na našoj trećoj konferenciji o darovitosti, direktor Svetskog centra za darovite u Dubaiju i istraživač Univerziteta Fridrih-Aleksander dr Marold Rutlinger rekao je da prilikom selekcije učenika obično traže od nastavnika da izdvoje troje dece koja su po njihovom mišljenju izuzetna i postižu odlične školske rezultate, a nakon toga da razmisle i izdvoje troje onih koji po njihovom mišljenju imaju iste kapacitete, ali bez učinka. I sa takvom postavkom su obično dobijali skup dece koji zaista jesu, nakon izvesnih testova, pokazala izuzetnost, zaključuje.
Mensa Srbije i njeni partneri doneli su u Srbiju test potencijalne kreativnosti kod dece i mladih (EPoC), koji su formulisali evropski naučnici i koji se primenjuje u nekoliko zemalja EU, pa i u Hrvatskoj, te su uvereni da će ovi alati olakšati prepoznavanje potencijalno darovitih učenika i dece predškolskog uzrasta. Na izradi srpskih normi za ovaj test trenutno radi tim prosvetnih radnika koji je pohađao obuku organizovanu krajem 2018.
Prema rečima Aleksandre Borović, teškoću u uočavanju nadarenih predstavlja, pre svega, brojnost učenika u odeljenju/grupi, pa zatim neujednačenost njihovih sposobnosti, obimnost programa i rigidnost sistema evaluacije učenika.
Bitno je reći da su problemi sa kojima se suočavaju daroviti učenici, njihove porodice i nastavnici svuda gotovo isti, napominje ona i dodaje da su od spomenutog dr Rutlingera nedavno čuli da se može ocenjivati zapravo individualni napredak, što bi svakako bilo pravednije, a osim toga smanjilo bi i tenzije u okviru odeljenja zbog konkurencije.
Đaci koji su napredni u nekoj oblasti često izazivaju negativne emocije kod vršnjaka jer ih nastavnici i roditelji porede sa njima. U tom slučaju, nedarovito dete se oseća inferiorno i počinje da razvija odbojnost prema darovitom vršnjaku, prosto zato što njihovi dometi nisu isti. Kada bi se ono ocenjivalo u odnosu na svoja ranija postignuća, dakle kada bi se ocenjivao napredak koji postiže trudom i radom, poništio bi se ovakav razlog za odbacivanje i izolaciju darovite dece od strane vršnjaka. Mensa Velike Britanije, na primer, nudi nastavnicima pakete zadataka koji su na nešto višem nivou, tako da rešavanje istih darovitima predstavlja izazov. Dok talentovani razvijaju svoje potencijale, nastavnik može neometano da radi sa ostalim đacima u odeljenju.
S. Milačić