Ин Мемориам: Александар Богдановић (1974-2019)

У својој каријери Александар Богдановић је у два наврата био члан ансамбла зрењанинског позоришта, први пут од 1997. до 2002. Заједно с Љубишом Милишићем, Наташом Илин и Југославом Крајновим, колегама с класе, у зрењанинско позориште довео га је тадашњи управник Драган Рајачић. Други пут је каријеру за ово позориште везао од 2007. до 2010, и тада остварио једну од најзапаженијих улога - Чичикова у Гогољевим „Мртвим душама”, и за њу добио награду за најбољу мушку улогу на 59. фестивалу професионалних позоришта Војводине. Зрењанинци га памте и по улогама у „Антигони”, „Богојављенској ноћи”, „Скапеновим сплеткама”, „Чуду у Шаргану”…

Од прве улоге 1997. на сцени зрењанинског позоришта у „Драгој Јелени Сергејевној”, где је играо са својим класићима Наташом Илин, Југославом Крајновим и Љубишом Милишићем, најавио је озбиљан глумачки потенцијал, подсећају у зрењанинском позоришту “Тоша Јовановић”. “Следила је улога Хемона у ’Антигони’ којом је потврдио да је у нашем позоришту наступила ера нових глумаца. Затим у истој сезони игра у ’Спасенима’, а онда следи улога у Молијеровим ’Скапеновим сплеткама’, због које су га обожаватељке пратиле по улицама Зрењанина. Одличан је био у представама ’Пријатељство, занат најстарији’ и ’Богојављенска ноћ’...”

Александар Богдановић је рођен у Осијеку 17. јуна 1974, а Академију уметности завршио је у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше. Од 2011, када се вратио у родни град, постао је један од заштитних знакова драмског ансамбла тамошњег ХНК-а. Већ прва улога Витеза Оливера Урбана у Крлежиној “Леди” на сцени ХНК у Осијеку, донела му је награду на Марулићевим данима. Два пута је номинован за Награду хрватскога глумишта (споредна мушка улога) за Левина у “Ани Карењиној” и (главна мушка улога) за Yorya у представи “Ко се боји Viryinijе Вулф” ИНК у Пули. Играо је и са глумачком дружином “Хистрион”, као и у серијама “Ларин избор”, “Почивали у миру”, “Новине”, и филмовима “Последња аудијенција” РТС, “Плави воз” Јанка Баљка, “Поноћно сиво”, главну улогу у дугометражном остварењу Бранка Иштванчића “Мост на крају свијета”, као и у још неким филмовима и тв серијама.

Отишао је велики глумац и човек. Напустила нас је сила која је у животу и са сцене померала све око себе. Увек између глуме и спорта, између два позоришта, веровали смо и надали се да ће у овој последњој борби опет добро изабрати, да ће то бити живот. Делује невероватно да је нешто успело да победи Салета. Изгубили смо сви, његове колеге из Зрењанина нашег Салета, ви из Хрватске Ацу, редитељи су изгубили великог глумца, публика остаје ускраћена за непоновљиво сценско искуство које је само Сале умео да им пружи, а сцена је остала празна, истичу његове колеге из зрењанинског позоришта “Тоша Јовановић”, додајући да је једнако био упадљив и убедљив и у животу и са сцене.

Н. П-ј.