Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Еколошку таксу плаћаће привреда, а не грађани

20.12.2019. 09:15 09:29
Пише:
Фото: pixabay.com, ilustracija

Грађани Србије, ипак, неће плаћати еколошку таксу од 1.200 динара годишње по домаћинству, како је првобитно било предвиђено недавно усвојеном Уредбом о критеријумима за одређивање активности које негативно утичу на животну средину.

Наиме, Влада Србије је изменила ту уредбу брисањем члана 4, који је предвиђао да физичка лица, грађани, односно власници стамбене јединице, од 1. јануара 2020. године ту накнаду плаћају за коришћење електричне енергије, грејних уређаја, хемијских средстава, производа, који после употребе постају отпад из производње и прераде хране. Измена уредбе, практично, значи да грађани неће бити третирани као загађивачи животне средине.

2.000.000 динара накнада за највеће загађиваче, велика правна лица

Дакле, нова правила у области заштите животне средине на основу усвојене Уредбе о критеријумима за одређивање активности које негативно утичу на животну средину према количини загађења важиће за привреду. Да подсетимо, премијерка Ана Брнабић је указала на то да је ове године Уредба мењена да би плаћање еколошке таксе, пре свега за предузећа и компаније, било транспарентније и да то не би био парафискални намет за привреду која послује у Србији. Тако је Уредбом дефинисана еколошка такса, као и износи чија висина зависи од степена загађења, односно утицаја који на животну средину има делатност којом се предузећа баве, као и величина предузећа. На овај начим привредници ће еколошку таксу плаћати по принципу „плати колико загађујеш“, који је дефинисан Законом о накнадама за коришћење јавних добара.

20.000 такса за мала предузећа, а велике загађиваче

Иначе, недавно усвојеном Уредбом конкретизована је она донета почетком године, која подразумева утврђивање три категорије делатности које загађују животну средину. За правна лица и предузетнике критеријуми се одређују у оквиру претежне делатности коју обављају обвезници па се деле на оне чије активности имају велики негативан утицај на животну средину, средњи и мали утицај. Износ еколошке таксе коју ће предузећа плаћати не може бити виши од 0,4 процената годишњег прихода обвезника у prеthodnoj години, а ако се делатност обавља на територији више локалних самоуправа, накнада ће бити подељена њиховим бројем.


Различити утицаји на животну средину

Неке делатности, а пре свега у сфери пољопривреде, шумарства и рибарства, те прерађивачке индустрије, спадају међу оне које имају и велики негативан утицај на животну околину, али и средње негативан утицај. Доста је делатности које имају мали негативан утицај на животну средину, а међу њима су и стручне, научне, иновационе и техничке делатности, пословање некретнинама, финансијске делатности и делатност осигурања, информисање и комуникације...


Највише износе плаћаће највећи загађивачи, а висина таксе зависи од величине предузећа. Највећи загађивачи, који су и велика правна лица, на име те таксе плаћаће максимално 2.000.000 динара годишње, док ће микроправна лица и предузетници чија делатност има велики негативан утицај на животну средину на име те таксе годишње издвајати 20.000. Накнада за велика правна лица чија делатност има средње негативни утицај на животну средину износи 1.000.000 динара, а за најмања 10.000. Велика правна лица чија делатност има мали негативан утицај на животну средину годишње ће на име еколошке таксе плаћати 500.000 динара, а најмања предузећа 5.000 динара.

Д. Млађеновић

Пише:
Пошаљите коментар