Ekološku taksu plaćaće privreda, a ne građani

Naime, Vlada Srbije je izmenila tu uredbu brisanjem člana 4, koji je predviđao da fizička lica, građani, odnosno vlasnici stambene jedinice, od 1. januara 2020. godine tu naknadu plaćaju za korišćenje električne energije, grejnih uređaja, hemijskih sredstava, proizvoda, koji posle upotrebe postaju otpad iz proizvodnje i prerade hrane. Izmena uredbe, praktično, znači da građani neće biti tretirani kao zagađivači životne sredine.

Dakle, nova pravila u oblasti zaštite životne sredine na osnovu usvojene Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja važiće za privredu. Da podsetimo, premijerka Ana Brnabić je ukazala na to da je ove godine Uredba menjena da bi plaćanje ekološke takse, pre svega za preduzeća i kompanije, bilo transparentnije i da to ne bi bio parafiskalni namet za privredu koja posluje u Srbiji. Tako je Uredbom definisana ekološka taksa, kao i iznosi čija visina zavisi od stepena zagađenja, odnosno uticaja koji na životnu sredinu ima delatnost kojom se preduzeća bave, kao i veličina preduzeća. Na ovaj načim privrednici će ekološku taksu plaćati po principu „plati koliko zagađuješ“, koji je definisan Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Inače, nedavno usvojenom Uredbom konkretizovana je ona doneta početkom godine, koja podrazumeva utvrđivanje tri kategorije delatnosti koje zagađuju životnu sredinu. Za pravna lica i preduzetnike kriterijumi se određuju u okviru pretežne delatnosti koju obavljaju obveznici pa se dele na one čije aktivnosti imaju veliki negativan uticaj na životnu sredinu, srednji i mali uticaj. Iznos ekološke takse koju će preduzeća plaćati ne može biti viši od 0,4 procenata godišnjeg prihoda obveznika u prethodnoj godini, a ako se delatnost obavlja na teritoriji više lokalnih samouprava, naknada će biti podeljena njihovim brojem.

Neke delatnosti, a pre svega u sferi poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, te prerađivačke industrije, spadaju među one koje imaju i veliki negativan uticaj na životnu okolinu, ali i srednje negativan uticaj. Dosta je delatnosti koje imaju mali negativan uticaj na životnu sredinu, a među njima su i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, poslovanje nekretninama, finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, informisanje i komunikacije...

Najviše iznose plaćaće najveći zagađivači, a visina takse zavisi od veličine preduzeća. Najveći zagađivači, koji su i velika pravna lica, na ime te takse plaćaće maksimalno 2.000.000 dinara godišnje, dok će mikropravna lica i preduzetnici čija delatnost ima veliki negativan uticaj na životnu sredinu na ime te takse godišnje izdvajati 20.000. Naknada za velika pravna lica čija delatnost ima srednje negativni uticaj na životnu sredinu iznosi 1.000.000 dinara, a za najmanja 10.000. Velika pravna lica čija delatnost ima mali negativan uticaj na životnu sredinu godišnje će na ime ekološke takse plaćati 500.000 dinara, a najmanja preduzeća 5.000 dinara.

D. Mlađenović