Савет Европе: Србија да снажније штити права националних мањина

Савет Европе у свом последњем извештају о примени Конвенције о заштити националних мањина указује да је Србија мултикултурална земља, са различитиим националним мањинама представљеним кроз 23 Савета националних мањина.



Наводи се да је правни оквир за заштиту мањина у Србији солидан, али и да постоје значајне разлике у нивоу заштите мањина у АП Војводини у односу на друге делове земље.



"Постоји потреба за значајнијим побољшањем нивоа заштите права националних мањина ван Војводине. Власти би требало да приоритет ставе на економску ревитализацију ових подручја кроз побољшање инфраструктуре и стварања могућности за запошљавање", наводи се у извештају Савета Европе.



У извештају се оцењује да власти у Србији треба да унапреде ситуацију у ромским заједницама, регулишу статус особа без држављанства и даље развијају иницијативе у области културе као и медије на језицима мањина.



Савет Европе позива на устпостављнаје и споровођење стратегије у циљу боље интеракције међу различитим мањинским заједницама у Србији.



Наводи се да Савети за међуетничке односе и даље раде на "незадовољавајуће ниском нивоу" и да су им могућности ограничене.



Истовремено, позива се и на што брже успостављање одрживог и на људским правима заснованог оквира за прикупљање података о питањима која се тичу националних мањина.



Наглашава се да је посебно важно информисати припаднике национланих мањина пред следећи попис становништва, планиран за април 2021. године, о предностима учествовања у попису и њиховим правима.



"Извештај показује да је и поред недостатка података, што не дозвољава потпуну процену учешћа националних мањина у јавној администрацији, приметна њихова недовољна заступљеност посебно када је реч о припадницима албанске и бошњачке мањине док су представници ромске мањине готово у потпуности изузети из свих нивоа власти у земљи", стоји у тексту извештаја Савета Европе.



У Стразбуру оцењују и да је, и поред напора српских власти, ситуација остала ”алармантна” када је реч о ромској популацији.



"Још увек постоји велики јаз између ромског и неромског становништва који живи у близини, у погледу приступа становању, образовању, здравственим услугама, социјалној заштити и запошљавању. Саветодавни одбор позива српске власти да се одлучно позабаве структурним проблемом дискриминације с којим се суочавају Роми", наводи се у тексту докумета Савета Европе.



Савет Евопе указује на неопходност постојања довољног броја државних службеника који говоре језике мањина у областима у којима традиционално живе припадници мањинских заједница као и на информисање припадника мањинских заједница о њиховом праву да користе своје језике у комуникацији са државним апаратом.



"Образовни систем у Србији треба да гарантује језичка права припадника националних мањина и да елиминише било који облик сегрегације. Истовремено, требало би осигурати адекватно владње спрским језиком, и када се учи као други језик, како би сви имали једнак приступ високом образовању и тржишту рада", закључују у Савету Европе.



У Савету Европе наводе да је овај извештај заснован на информацијма добијеним од власти у Србији и на другим писаним изворима, али и на основу посета Бујановцу, Нишу, Петровцу на Млави, Костолцу, Новом Саду и Београду.



Подсећа се и да је Конвенција о заштити права мањина Савета Европе правно обавезујућа за све потписнике, а да се извешатји о појединачним земљма праве сваких пет година.