Отворена изложба "Иван Мештровић..." у Народном музеју

Изложбу је отворио Дарко Танасковић председник Управног одбора Народног музеја, који је рекао да је веома срећан што има прилику да отвори ову велелепну и вишеструко значајну изложбу.

"Ова изложба је наставак дијалога Народног музеја и Београда са једним од потврђено највећих уметника са нашег простора. Ми смо стално окружени Мештровићем и тај дијалог траје нешто више од једног века. Ми сада лечимо ''Победника'', имамо и Споменик захвалности Француској а у здање Народног Музеја се не може ући а да се не примете Мештровићеве скулптуре. Мештровић је наш и Народни музеј не би био доследан свом аманету када не би постављао овако важну изложбу великог уметника", казао је Танасковић.

Током децембра и јануара посетиоци ће имати прилику да посете и уживају у поставци коју чини четрдесет скулптура најистакнутијег југослованског вајара.

Све скулптуре изложене у Великој галерији на другом спрату централног музејског здања потичу из колекције Народног музеја у којем се чува укупно осамдесет радова Ивана Мештровића, вајара чија је уметничка слава далеко превазишла границе Југославије, у чијем је формирању и сам Мештровић активно учествовао.

Највећи број изложених вајарских остварења, углавном насталих пре Првог светског рата, чине тзв. Видовдански фрагменти.

Скулптуре извајане за нереализовану монументалну архитектонско-скулпторску целину Видовдански храм, створене су у периоду бурних историјских дешавања, обележеном уметниковом приврженошћу идеји културног и политичког јединства и ослобођењу јужнословенских народа.

Изложене скулптуре су највећим делом настале између 1908. и 1910. године, док је дрвена макета Видовданског храма, која се данас чува у Народном музеју у Крушевцу направљена 1912. године. Захваљујући међумузејској сарадњи, а за потребе ове изложбе, донета је у Београд.

Радови из овог циклуса су од самог настанка привлачили изузетну пажњу на свим изложбама на којима су излагани.

Мештровићеви радови се нису истицали само по својим уметничким вредностима, већ и по својој ангажованости.

Симболи ослободилачких тежњи југословенских народа, оличени су кроз представе највећих јунака из богате ризнице српског народног стваралаштва, попут Краљевића Марка, Милоша Обилића, Срђе Злопоглеђе.

Поред вајарских остварења из Видеовданског циклуса и још неколико радова са историјском тематиком, у Музеју се чува и двадесетак портрета значајних посленика из сфере политичког и културног живота са којима се Мештровић често сусретао, чланова породице и других личности.

Вајарска остварења Ивана Мештровића из збирке Народног музеја представљају значајну целину која сведочи о ранијем периоду његовог стваралаштва повезаног са делом опуса инспирисаног трагедијом и херојством јунака опеваних у српској народној поезији.

Ове скулптуре су рађене у широком распону стилских особености, од реализма, преко реминисценција на античку пластику, затим пуних, напетих, некад барокно енергизованих, експресивних виталних форми, као и радова са израженом сецесијском стилизацијом.

Поред скулптура које имају ангажовани карактер Мештровић је извео и низ портрета личности које су обележиле прве деценије 20. века у различитим сферама живота, попут Краља Петра, Николе Пашића, Миленка Веснића, Јована Дучића...

Посетиоци ће током трајања изложбе, чији ја аутор музејски саветник Вера Грујић, уторком у 12 и суботом у 17 часова моћи да присуствују стручним вођењима.