Јахачи ће поново терати Божић у Карловцима
Сва је прилика да ће Карловчани, осим за Бадњи дан, Богојављење и Ђурђевдан, када се малобројни власници коња скупе поводом поменутих празника и учествују у њиховом обележавању, имати прилику да те племените животиње на улицама виде и на Божић.
Велики љубитељ коња, седамнаестогодишњи Владимир Јовановић Генерал, у чијој кући су коњи одувек гајени, некад ради посла, а сада из чисте љубави према тим животињама, покренуо је обнављање древног обичаја “терања” Божића.
Како каже, у Срему на један од три дана колико се Божић прославља, они који имају коње, оседлају љубимце и обилазе своје место. Домаћини које обилазе, отворају им капију што је знак да их радо дочекују. При том, јахаче послужују ракијом, вином или колачима, а ови певају божићни тропар Рождество и разне друге песме. Поред послужења коњаници су добијали пешкире и кошуље. Пешкире су стављали на коње, а кошуљама су „кићени” јахачи као девери на свадбама.
- У Карловцима је пре Другог светског рата био обичај да се коњи јашу други или трећи дан, јер се каже да се на сам Божић, 7. јануара, време проводи код куће са породицом – каже Владимир Јовановић. – И Карловчани су као и у другим местима обилазили тог дана рођаке, кумове и пријатеље уз песму. Седамдесетих и шездесетих година, али и раније су Ђока Карапанџа, Тривун Николић Брка, Богдан Јанковић Маргин, Ђорђе Јовановић Генерал и многи други јахали коње трећег дана Божића, то јест на Светог Стефана. Тада би обилази и свечаре којима је крсна слава. Нажалост, време је учинило своје, ти су људи остарили, неки и преминули, а коња све мање у Карловцима, и тај обичај је нестао.
Почетком деведесетих, напомиње Владимир, ситуација се мало поправила. Појављује се нова генерација заљубљеника у коње, попут Александра Матића Шаце, Милоша Јанковића Маргина, Стевана Јовановића Генерала, Душана Марчића и још многих других, који су своје љубимце извели из штала и почели да обнављају заборављене обичаје. Прво су ишли на Бадњи дан са коњима по бадњак, затим јахали на Бадње вече. Обновили су 1992. године паљење бадњака у центру са коњима, али и трећег дана Божића јахали по Карловцима.
- У Карловцима је у то доба било четрдесетак коња – прича Владимир. - Крајем деведесетих се њихов број поново смањује и тај обичај опет престаје и до данашњег дана није обновљен. Због тога сам пожелео да опет уведемо ту праксу такозваног „терања” Божића. За сад нас има мало, али ће нам се придружити другари из других места. Свако ко би волео да нас дочека, треба да се јави на број 062/866-39-31 и ми ћемо радо дојахати у његово двориште или испред куће. Према досадашњим пријавама, двадесетак домаћина ће нам отворити своје капије.
Љубав према коњима навела је Владимира Јовановића да почне да сакупља фотографије на којима се виде те животиње, а потичу из Карловаца. Идеја му је да једног дана напише и књигу о коњарству у Карловцима.
У сврху прикупљања материјала о тој теми отворио је и Фејсбук страницу „Коњарство у Сремским Карловцима”, преко које могу контактирати с њим они који желе да дају допринос његовом настојању да прикупи што више фотографија и информација о томе.
Зорица Милосављевић