Соса: Очекује се раст привреде од 3,5 одсто

„То би била последица снажне домаће тражње, али и раста извоза и страних директних инвестиција, пројектујемо и смањење незапослености и стабилну фискалну позицију земље”, рекао је Соса ФоНету у паузи панела Самита привредних лидера региона у организацији недељника НИН.

„Србија је постигла добар напредак у смислу макростабилизацији и смањењу нестабилности и очекујемо следеће године стабилну ситуацију на фискалном фронту, низак дефицит од 0,5 одсто БДП, који је конзистентан са циљем самњивања јавног дуга, што је важно за стабилност јавних финансија”, констатовао је он.

Соса је рекао и да инфлација остаје на стабилном, ниском нивоу, па ММФ не очекује изазове када је реч о унутрашњим околностима, али указује да постоје ризици из спољног окружења, односно слабе економске активности Европске уније, која је навећи трговински партнер и највећи страни директни инвеститор Србије.

Када је реч о расту плата у јавном сектору и индексирању пензија, Соса је рекао да су та повећања у складу са планираним дефицитом од 0,5 одсто БДП и конзистентно са смањењем јавног дуга.

„Верујемо да је ниво повећања плата у јавном сектору више него што смо препоручили, али то не угрожава макроекономску и фискалну стабилност, мада је повећање могло бити ниже, сматра Соса”.

„Разумемо потребу да се повећају плате за неке секторе и неке категорије запослених, које емигрирају и тешко их је задржати у јавном сектору, али велико је повећање у том сектору, поновио је он и констатовао да се у приватном сектору бележи раст плата на здравим основама”.

Соса је рекао да је са инфлацијом од један одсто значајно повећање укупних плата, и у јавном и у приватном сектору од скоро девет одсто.

Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић изјавио је данас да не очекује да избори 2020. године утичу у већој мери на економска кретања у следећој години, у којој се за Србију предвиђа раст привреде од три до 3,5 одсто бруто домаћег произода.

„Имамо добре макроекономске темеље, стабилност у јавним финансијама, на тржишту цена, курса, каматних стопа, а захваљујућим неким добрим мерама домаће економске политике, али и добрим околностима у свету и Европи”, рекао је Вучковић ФоНету, у паузи панела Самита привредних лидера региона у организацији недељника НИН.

„Избори не би требало да поремете ту динамику, може врло лако да се испостави да имамо још једну стабилну годину коју би требало искористити за снажније реформе, то је оно што недостаје Србији како би раст коначно био убрзан и достигао потенцијале које има”, напоменуо је Вучковић.

„Структурне реформе државних предузећа јесу изазов, пре избора и непосредно после избора, навео је он и додао да је тешко очекивати да се носиоци власти баве озбиљним питањима, која захтевају пуно времена, ресурса и труда”.

„Тешко је очекивати да ће се неки ствари интензивирати, али не почиње се у свим процесима од нуле, има неких тимова, домаћих и међународних, неке мере су познате шта треба радити и остаје нада да ће се ићи неким бољим током, предочио је Вучковић.

Вучковић је оценио да је једно од већих изненађења у 2019. години висок раст зарада широм привреде, у државном, али и приватном сектору.

„То је добро зато што људи имају већа примања, али чини се да је важнији узрок за натпросечан раст зарада и у приватном сектору помањкање радне снаге, са којим се срећемо, истакао је он.

Према његовим речима, становништво стари, постоје миграције људи, па је се у разговору са привредницима може чути да радна снага недостаје на свим ниовима.

То остаје озбиљно питање за анализу, али изгледа да се и код нас формирају трендови који гурају раст плата независно од могућности привреде, упозорио је Вучковић.