Људи у граду живе дуже ако су окружени зеленим површинама
Становници градова живе дуже ако живе на местима која су окружена зеленим површинама, наводи се у студији која повезује зелене зоне с нижом стопом преурањене смрти.
Благодат дрвећа у градовима одавно је позната јер дрвеће расхлађује и чисти ваздух те апсорбује гасове с ефектом стаклене баште који су главни кривци за глобално загревање. Научници с Института за глобално здравље у Барселони у закључцима студије навели су да дрвеће у граду доноси још један велик адут, а то је управо смањење ризика преурањене смрти.
"Више зеленила једнако је више здравља. Људи заправо живе дуже ако су окружени зеленим површинама", тврди Марк Нијевенхујсен, директор Института за урбано планирање, околину и здравље.
Студија се користила подацима из девет других студија и обухватила је више од осам милиона људи у седам земаља од Канаде до Кине те је највећа досад спроведена о тој теми, наводе аутори.
Користили су се сателитским снимкама како би измерили количину вегетације, што је укључило дрвећа, травњаке и грмље у кругу од 500 метара од домова становника.
Људи укључени у студију праћени су неколико година и при томе су укључене преурањене смрти изазване болестима срца и дишних путова. Студија објављена у часопису "The Ланцет Planetary Health јоурнал", закључује да у градовима од Барселоне у Шпанији до Перта у Аустралији повећање зелених површина за 10 посто смањује преурањену смрт за 4 посто.
Нијевенхујсен истиче да вегетација има повољан учинак на ментално здравље, смањује стрес, смањује онечишћење и потиче физичку активност.
"Морамо повећати зелене површине у многим градовима како би људи живели здравијим животом", рекао је.
Уједињене нације процјењују да ће две трећине светског становништва живети у градовима до 2050. и стога већ сада бројни градови настоје да повећајузелене површине.
У Меделину у Колумбији тако је засађено хиљаде дрвећа како би обликовао зелене коридоре дуж главних саобраћајница, а Мелбурн у Аустралији настоји да удвостручи зелене куполе, које чине крошње дрвећа, на 40 посто до 2040. године.